Приходи од индиректних пореза у прошлој години (2025) износили су 12 милијарди и 177 милиона КМ и већи су за 633 милиона КМ или 5,51 одсто у односу на исти период 2024. године, када су износили 11 милијарди и 541 милион КМ, наведено је у подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО).

Наши саговорници истичу да индиректни порези расту због инфлације и увоза.

Из УИО БиХ су рекли да су прошле године прикупили највећи износ индиректних пореза од успостављања институције.

- У 2025. години није било повећања стопа индиректних пореза, већ је раст прихода био условљен дијелом инфлаторним кретањима, а дијелом активностима које је предузимао УИО - саопштено је из УИО БиХ.

Наводе и да је кроз поврат ПДВ-а пореским обвезницима у 2025. години враћено двије милијарде и 202 милиона КМ, док је остатак прикупљених прихода отишао у расподјелу корисницима.

- Тако су нето прикупљени приходи који су отишли у расподјелу корисницима у периоду јануар - децембар 2025. године, а то су држава, ентитети и Брчко дистрикт, износили девет милијарди и 974 милиона КМ и већи су за 525 милиона КМ у односу на приходе које су са Јединственог рачуна корисници добили за исти период 2024. године - кажу из УИО.

Што се тиче финансирања државних институција, из УИО кажу да је у 2025. години распоређен износ од једне милијарде и 20 милиона КМ. Федерацији БиХ је укупно распоређено пет милијарди и 510 милиона КМ, Републици Српској три милијарде и 86 милиона КМ и Брчко дистрикту 310 милиона КМ.

Поред ових средстава, по основу посебне путарине за изградњу ауто-путева и изградњу и реконструкцију других путева (0,25 КМ), Федерација БиХ је добила додатних 249 милиона КМ, Република Српска 165 милиона КМ и Брчко дистрикт осам милиона КМ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, казао је у разговору за "Независне новине" да је раст индиректних пореза непосредно везан за обим промета и његову вриједност.

- Имајући у виду да је раст потрошње, који је произашао из раста плата и дознака из иностранства, резултирао већим прометом, дошло је и до раста опорезиве основице - рекао је Млинаревић.

Додао је да је, са друге стране, утицај на раст прихода од индиректних пореза имала и инфлација.

- Са растом општег нивоа цијена расту приходи од општег и појединачног пореза на промет, то јест ПДВ-а и акциза. Оно што у одређеном смислу релативизује податак о већем обиму прикупљених прихода као добру вијест је спознаја да је већи дио тог промета резервисан за увоз производа, што не подстиче домаћу производњу, и да је финансирање потрошачког модела привреде везано за задуживање приватног и јавног сектора - истиче Млинаревић.

Додаје да такође дио потрошње који је био кроз дознаке генерисан указује на високу зависност од економских кретања у земљама одакле дознаке долазе, превасходно земљама ЕУ.

-За формирање оптимистичког става у вези са тенденцијама у одређеној економији потребна је промјена структуре јавних прихода у правцу повећања учешћа директних пореза. Раст прихода од пореза на добит, пореза на доходак и пореза на имовину значило би да расте профитабилност привреде и доходак и богатство грађана - појашњава Млинаревић.

Закључио је да би на тај начин раст јавних прихода одражавао тренд побољшања конкурентности и одрживости саме економије земље.

Економиста Игор Гавран сматра да је раст индиректних пореза у највећој мјери посљедица инфлације, затим раста потрошње, а најмање или готово нимало повећања економске активности.

- Највећи проблем овог раста прихода је што грађани и привреда осјећају само једну његову страну, да плаћају више пореза, а нимало не осјете да се тај новац користи за побољшање јавних услуга или на било који начин 'враћа' пореским обвезницима - рекао је Гавран.

Он додаје да се због раста прихода од индиректних пореза не смањују директни порези.

- Посебно је ирационално што се власти и даље све више задужују, а у новим буџетима планирају још већа задужења. Нерационална јавна потрошња, чини се, нема граница, а раст прихода власти само их охрабрује да буду још растрошнији, умјесто да смање или потпуно обуставе задужења и прилагоде расходе приходима - закључио је Гавран.