У Републици Српској главни изазов тржишта рада није број радних мјеста, већ недостатак радника са практичним знањима, вјештинама и радним навикама што захтијева снажније повезивање образовања и привреде, као и јачање активних мјера запошљавања, показало је истраживање тржишта рада које је урадио Завод за запошљавање Српске.
Резултати истраживања, које је обухватило анкетирање 944 послодавца показују да, упркос благом смањењу потешкоћа при запошљавању у односу на 2024. годину, више од трећине послодаваца и даље има проблем са обезбјеђивањем потребне радне снаге.
Као главне разлоге наводе недостатак радника са траженим занимањима и вјештинама, незаинтересованост кандидата за поједина радна мјеста и недостатак радног искуства.
Посебно су изражене регионалне разлике, гдје Источно Сарајево и Бијељина предњаче по потешкоћама при запошљавању, док Бањалука, у апсолутном износу, има највећи број предузећа са дефицитом радне снаге.
Истраживање показује да послодавци све мање инсистирају на формалном звању, а све више на практичним знањима и вјештинама, што указује на структурни несклад између образовног система и потреба привреде.
Квалитативни одговори указују и на утицај сиве економије, сезонских послова, слабих радних навика и оријентације незапослених ка јавном сектору.
Када је ријеч о плановима за 2026. годину, примјетан је раст оптимизма међу послодавцима јер половина анкетираних планира запошљавање, а 472 послодавца исказала су потребу за укупно 1.920 нових радника.
Највећа потражња биљежи се у прерађивачкој индустрији, трговини и грађевинарству, док се чак 80 одсто потреба односи на занимања са средњим степеном стручне спреме, односно на занатске и услужне профиле.
Да се однос снага на тржишту рада мијења у корист радника, показује и податак да више од 72 одсто послодаваца планира повећање плата у 2026. години, иако ће код већине то повећање бити до 10 одсто и усмјерено првенствено на задржавање постојеће радне снаге.
Истраживање показује и висок степен спремности послодаваца да запошљавају рањиве категорије, прије свега младе без радног искуства, жене из руралних подручја и лица старија од 50 година - што отвара простор за циљане активне мјере запошљавања.
Када је ријеч о начинима тражења радника и даље доминирају неформални канали, док је кориштење институционалних механизама ограничено, а иако послодавци препознају недостатак вјештина - већина не планира системске обуке, већ се оспособљавање своди на учење на радном мјесту.
Кључна порука истраживања је да главни изазов тржишта рада више није број радних мјеста, већ недостатак радника са практичним знањима, вјештинама и радним навикама, што захтијева снажније повезивање образовања и привреде и јачање активних мјера запошљавања.
У септембру лани у Републици Српској било је запослено 290.121 лице, од којих 245.937 у пословним субјектима, а 44.184 запослена односе се на предузетнике и запослене код предузетника, те се у односу на септембар 2024. године укупан број запослених повећао за 0,1 одсто, а у односу на март 2025. за 0,3 одсто.
Три сектора доминирају тржиштем рада по броју запослених, а прерађивачка индустрија са 54.584 запослена и даље је највећи појединачни извор запослености, иако биљежи пад од 2,8 одсто у односу на прошлу годину.
Трговина на велико и мало запошљава 53.303 радника и биљежи континуиран раст, док су јавна управа и одбрана стабилан сектор са 27.473 запослена и благим растом од 1,7 одсто на годишњем нивоу.
