Љетно рачунање времена почеће у недјељу, 31. марта, помјерањем казаљки на часовнику за један час унапријед.
Тада казаљке на часовнику треба помјерити са 2.00 на 3.00 часа.
Љетно рачунање времена почиње посљедње недјеље у марту, а завршава се посљедње недјеље у октобру.
Почетак љетног рачунања времена назнака је све сунчанијих, топлијих и дужих дана.
Рачунање времена на овим просторима какво данас постоји уведено је 1983. године у СФРЈ.
Овакав начин рачунања времена први пут је 1784. године поменуо амерички политичар Бенџамин Френклин у једном писму уредницима „Париских новина“. Међутим, како је била ријеч о шаљивом чланку, није јасно да ли је Френклин заиста желио тако нешто да предложи Французима.
Овај систем озбиљно је предложио Вилијам Вилет у чланку „Губитак дневног свјетла“, објављеном 1907. године, али упркос снажном лобирању није успио увјерити британску владу да га прихвати.
Замисао о љетном рачунању времена први је пут остварена у Њемачкој и Аустроугарској за вријеме Првог свјетског рата, и то од 30. априла до 1. октобра 1916. године. Убрзо је тај примјер слиједила и Велика Британија, од 21. маја до 1. октобра исте године.
Помјерање казаљки кориштено је на подручју тадашње Аустроугарске од 1916. до 1918. године.
У Европи све земље помјерају казаљке, осим Исланда.
Љекари сматрају да помјерање сата није природно за људско тијело и да краће спавање изазива стрес за организам којем треба времена како би се навикао на нови ритам.
Према неким истраживањима, тај један час краћег спавања заслужан је за осјећај неиспаваности, главобоље, срчано оптерећење, па и већи број саобраћајних незгода будући да је због неиспаваности концентрација слабија.
Они који знају да пате од срчаних проблема требали би у те дане посебно припазити шта пију и једу, те избјегавати већи физички напор.
