Поводом Дана планете Земље, који је обиљежен 22. априла, Центар за животну средину објавио је да је наша планета богатија за једну нову врсту под називом Baeoura neretvaensis, а име је добила по Неретви, ријеци на којој је и пронађена.

Прошле године је тим од 50 научника вршио истраживање горњег тока Неретве, гдје су открили више од 1.300 врста.

- Међу њима је осам нових врста за науку, а до сада је потврђена Baeoura neretvaensis, док се за осталих седам још чека званична потврда - казао је за "Независне" Владимир Топић из Центра за животну средину.

- За нове врсте неопходно је да научна заједница званично потврди сваку, као и да се одради детаљна лабораторијска анализа. У овом случају, то је трајало скоро 10 мјесеци, а прву верификацију је одрадио престижни научни часопис 'ZooKeys', који има за циљ да верификује информације о таксономији, филогенији, биогеографији и еволуцији животиња - казао је Топић.

Додао је да се значај новооткривене врсте огледа у бољем познавању природе, која је изузетна у богатству живог свијета.

 - Неопходно је да упознамо нашу природу или конкретно ово подручје, како бисмо знали како да управљамо њим и како да га заштитимо да бисмо постигли баланс који нам је неопходан у будућем одрживом развоју, како ове регије, тако и ширег друштва. Свака врста, па и ова, има своју улогу у екосистему и природи. Тако и ова има ту да је дио ланца исхране која омогућава опстанак других организама који зависе од ње - тврди Топић и напомиње да нестанком неких врста нарушава се природни ланац исхране и све почиње да се помјера, реакција постаје ланчана.

Фото: nezavisne.com

- Зато је неопходно постојање чак и 'малих' врста. Инсекти су далеко најбројнија група организама, преко један милион до сада откривених врста у свијету, али управо група инсеката има једну од најзначајнијих улога у опстанку других врста, као што су на примјер водоземци, рибе, птице или сисари. Такође, група инсеката је и једна од најугроженијих у свијету, те сваке године видимо податке о драстичном паду броја ових популација. Зато је неопходно да ови организми постоје, како би екосистеми остали у добром стању - објашњава Топић.

Истиче да откривање нових врста доводи до бољег познавања подручја гдје су откривени, а то даље води ка већој заштити.

- Што се боље упознамо са овим подручјем, можемо схватити како оно функционише и на који начин њим да се управља. Ова врста је сада откривена за нас, да је ту присутна и то се надовезује на друге значајне резултате који нам говоре да је заиста овај горњи ток ријеке Неретве једно од највреднијих подручја у нашој држави. И то нам свакако може помоћи да схватимо колико се ту ради о јединственој природи и да је заштита овог подручја неопходна и да се то мора десити у ближој будућности - каже Топић и напомиње да је ријечни систем Неретве и те како угрожен, а да су највеће пријетње хидроелектране.

- Са једне стране имамо невјероватан биодиверзитет и аутохтоне врсте организама, а са друге постоје многи пројекти који би кумулативно измијенили ово подручје до непрепознатљивости. Највећа пријетња су хидроелектране које пресијецају слободан ток ријека, а затим носе и читав них промјена које на ширем подручју доводе до деградације станишта и нестанка многих организама. На подручју горње Неретве је тренутно у плану изградња 24 хидроенергетска објекта. Ријеч је о четири велике хидроелектране и 20 мањих, али не и безначајних, јер стварају велику штету управо и те 'мале',  како су на почетку назване. На територији Неретве у Републици Српској на подручју општина Калиновик и Гацко у плану је седам електрана на Неретви и још четири на њеним притокама - истиче Топић.

Како каже, реализацијом ових пројеката би се ово подручје неповратно деградирало, те додаје да је неопходно да се иде у правцу заштите и одрживог кориштења овог подручја, кроз које би локалне заједнице, али и друштво имали много веће бенефите.

- Од Владе Републике Српске очекујемо да ће, узимајући у обзир све наведене чињенице, прогласити Заштићено станиште 'Неретва', које ће уједно бити и површински највеће заштићено подручје у Републици Српској. Свакако настављамо са нашим истраживањем, па ћемо и ове године организовати седмодневни камп под називом 'Седмица науке на Неретви' који ће бити одржан од 30. маја до 7. јуна. Циљ нам је да још више истражимо ово подручје и да утврдимо његово природно богатство јер разумијевање природе је најбољи начин да схватимо како њом да управљамо и будемо у хармонији, на обострану корист - истакао је Топић.

Пише: Јована Тошић