Амна Мухамедовић, прва је особа која је дипломирала на Правном факултету у Сарајеву са просјеком 10, а овога јутра је за Нови дан говорила како је постигла такав просјек, те о својим плановима за будућност.

Амна је за Н1 казала како намјере да има све десетке на факултету није било на почетку, те да је то дошло спонтано са првих 20-ак а десетки, након чега се и развила таква намјера да има све десетке. Казала је како је особа која више цијени знање него оцјену, преноси Н1.

– Већина колега није ни знала да имам све десетке, тек су ми на апсолвентској вечери прилазили и говорили да ми честитају те да нису то знали, тако да није било антагонизама током студија. Увијек су групације у школама и на факултетима, али већина колега није ме посматрала као штребера – рекла је Амна.

Питали смо је и како су изгледали студентски дани те у чему је кључ њеног успјеха.

– Кључ мога успјеха је генерално што никада нисам дошла у ситуацију да кажем узећу књигу, учићу и нећу десет дана изаћи на поље. Увијек сам имала тај неки баланс и можда једну ствар јесам умањила, али је нисам изоставила. Породица ми је на првом мјесту а факултет на другом. Изузетно сам социјална особа, тренирала сам одбојку 11 година, а у свему томе како сам одрасла, родила се жеља за путовањима која ми нису представљала обавезу. То су биле ствари које су ме позитивно испуњавале и користиле као активни одмор да бих се припремила за озбиљно учење – навела је.

Такође, Амна истиче како сматра да је потребна љубав за све што се ради те из тог разлога ништа онда не представља обавезу. Потцртава како је потребно заиста пуно рада, и да мисли да је највише угрозила своје здравље, јер је у просјеку спавала четири сата.

О принципу учења наглашава како је организација пола посла.

– На почетку семестра добијемо распоред испита и посложим их тако да имам времена за сваки да спремим, односно да спремам први који је на списку. Нисам од оних студената који саставе три дана да нису учили, важан је континуитет. Важна је и пауза. Трчала сам на Вилсоновом, користила сам и друштвене мреже на свим тим паузама, и нисам никад учила 3 сата. Ред, рад, дисциплина, континуитет и посложити то све на вријеме – наводи за Н1.

Питали смо је и гдје се види у будућности, а она  је рекла:

– Моје лично виђење мене је у Босни и Херцеговини као адвоката и чланице академске заједнице. Али, што се тиче питања тренда одласка младих, ја сам била оптимистична када сам дипломирала у јуну, а сада је крај октобра и мој оптимизам лагано пада из разлога јер је вијест о моме студију одјекнула у јавности а ја нисам ни једну озбиљну понуду за посао добила. Такође, навешћу да сам боравила у Штугарту гдје сам за једну ноћ добила девет визит-карти гдје су ми рекли да им се јавим и да ми је посао загарантован; и то у Њемачкој, Шведској и Швицарској, у а БиХ нисам добила ниједну. Уствари, добила сам једну, али плата која ми је била понуђена је најнижа.

Амна и поред тога каже како се узда у себе, те да је адвокатура приватна и да зависи од њених способности, но и да никад није гајила емоције ка обављању функција у власти. Имала је и поруку властима у БиХ те истакла да треба да више мотивишу младе.

За крај смо је упитали да ли ће прихватити неку од понуда коју је добила у Штутгарту а она нам је поновила како јој је породица на првом мјесту, те да ће остати овдје, али и да путује у Њемачку на усавршавање и да не зна шта ће се тада десити, с обзиром да се тамо цијени труд и ангажман, како је нагласила.