Одлазак радне снаге из БиХ добија на замаху, а за осам мјесеци ове године тржиште Словеније ојачано је са чак 12.257 домаћих радника, а Њемачке са 463 медицинара.

У Агенцији за рад и запошљавање БиХ која посредује у запошљавању радника у поменуте двије земље наводе да је у те двије државе ове године отишло више радника него лани.

– За исти период прошле године у Словенију је отишло 11.879 наших радника, а у Њемачку њих 360. Нисмо посредовали при запошљавању у друге државе – рекли су у Агенцији за рад и запошљавање.

На сајту поменуте агенције свакодневно се објављују огласи Завода за запошљавање Словеније у којима траже возаче, куваре, конобаре, зидаре али и остале занатлије на домаћем тржишту.

Један од грађана БиХ који је трбухом за крухом отишао у Словенију, тачније у Љубљану, јесте и Драган М. који је Гласу испричао да је оставио породицу јер у својој земљи не може зарадити за пристојан живот.

– Радим као возач. На неки начин натјеран сам да одем, јер са платом коју нуде код нас моја породица и ја не можемо саставити ни 15 дана како треба. Од куће сам удаљен хиљаде километара, али бар овдје могу зарадити довољно новца и обезбиједити својој дјеци све што треба. Долазим на сваких седам дана или 15 дана – испричао је Драган и открио да његова мјесечна плата износи од 2.600 до 2.700 евра.

Наводи да његова фирма “Кристл транспорт” из Велике Рачне код Љубљане запошљава око 65 возача те да је већина шофера са подручја бивше Југославије.

– Од толико возача само су два држављана Словеније. Возимо углавном по Европи. Превозимо разне врсте робе. Прошле седмице довезао сам сандуке из Пољске у Љубљану, а сада сам већ у Њемачкој гдје би требало да натоварим пијесак и да га довезем у Словенију. Идућа адреса ми је Молдавија. Наравно, прије те руте, свратићу кући за викенд да видим своје – прича Драган М. и додаје да живот возача није лак, јер и спава и једе у камиону пет дана у седмици.

Са осмијехом на лицу додаје да је захваљујући напредној технологији, попут видео-позива, стално у комуникацији са супругом и троје малишана, те да на тај начин покушавају бар мало надокнадити изгубљено вријеме.

– Наравно, немогуће је надокнадити изгубљено вријеме. Због тога, они загрљаји када дођем кући бришу све муке и патње. Наравно, болни су сваки растанци недјељом, када крећем ка Словенији, али живот је такав. Наравно, нико не би отишао да не мора и да код нас може зарадити за пристојан живот – закључио је Драган М.

Преко “везе” до посла

Поред Агенције за рад и запошљавање БиХ велики број домаћих радника и самостално проналази посао у земљама широм Европе.

–  Многи људи преко родбине, али и колега из иностранства проналази посао у Словенији, Њемачкој, Италији али и другим државама широм свијета. Сигурно у БиХ сада већ нема ниједно домаћинство из којег неко није пронашао посао у иностранству – навели су у агенцијама за посредовање при запошљавању.