Док грађани Српске, а посебно пензионери, све теже подносе раст цијена лијекова који су према тврдњама потрошача поскупјели и до 150 одсто, из надлежних институција појашњавају да на коначне износе у апотекама, уз глобалне поремећаје, пресудно утиче и чињеница да БиХ једина у региону и даље нема повлашћену стопу ПДВ-а на медикаменте.
Као очигледан примјер овог негативног тренда издваја се лијек "празине" (промазин), за који је у апотекама, зависно од произвођача, потребно издвојити и до 55 КМ док је прије коштао нешто више од 30 марака.
Према подацима Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, максимална велепродајна цијена у паковању од 100 мг ове године тренутно је за скоро десет марака виша у односу на 2023. години када је била 29,50 КМ.
Раст велепродајних цијена
Како су навели из Агенције, максимална велепродајна цијена овог лијека, обложене таблете 50 x 25 мг, тренутно износи 21,50 КМ, док је за јачину 50 x 100 мг одређена цијена 38 КМ.
- У 2024. години цијена за јачину од 25 мг била је идентична, а за јачину од 100 мг износила је 37,75 КМ - навели су из Агенције.
Ко формира цијене лијекова
У овој институцији наглашавају да њихова улога није да одређују коначне цијене у апотекама, већ да, у складу са законом, објављују максималне велепродајне цијене на основу просјека цијена у референтним земљама.
- Агенција не одређује цијене лијекова у БиХ. Она регулише цијене кроз објаву годишњег израчуна максималних велепродајних цијена, док конкретне цијене, које не смију бити више од објављених максималних, формирају произвођачи, велепрометници и фондови здравствених осигурања - истакли су из Агенције.
Тржиште лијекова премашило милијарду КМ
Према њиховим подацима, укупна вриједност тржишта лијекова у БиХ у 2024. години износила је 1,083 милијарде КМ, а удио домаћих произвођача био је око 18 одсто. Како појашњавају, раст промета дијелом је посљедица доласка нових и иновативних лијекова, који су често под патентном заштитом и скупљи од старијих терапија.
ПДВ као додатни терет
Они подсјећају и да је БиХ једина земља у региону која има јединствену стопу ПДВ-а од 17 одсто на све производе, укључујући и лијекове, док друге земље имају повлашћене стопе за медикаменте, што директно утиче на коначну цијену коју плаћају грађани.
Разлози несташица на тржишту
Када је ријеч о несташицама, из Агенције наводе да прекиди у снабдијевању могу бити привремени или трајни, те да су најчешћи разлози проблеми у производњи, набавци сировина и глобални поремећаји у ланцима снабдијевања, али да у већини случајева постоје генеричке паралеле које омогућавају континуитет терапије.
„Празине“ није на листи ФЗО
Када је ријеч о финансирању лијекова са рецепта, из Фонда здравственог осигурања (ФЗО) РС подсјећају да "празине" није на Листи лијекова које Фонд финансира.
- ФЗО нема директне надлежности када је у питању формирање цијене лијекова, али у оквиру расположивих механизама предузимамо активности којима настојимо утицати на висину цијена лијекова на нашим листама - навели су из Фонда.
Модел референтне цијене
У овој институцији истичу да већ годинама примјењују модел референтне цијене.
- Фонд од 2008. године примјењује референтну цијену за лијекове са Листе. У потпуности покривамо најјефтинији лијек истог састава и дејства, док осигураници који се одлуче за скупљи препарат плаћају разлику у цијени - појаснили су из Фонда.
Потрошачи упозоравају на талас поскупљења
С друге стране, предсједница Удружења потрошача "ТоПеер" из Добоја Снежана Шешлија истиче да је "празине" само један примјер у мору поскупјелих терапија.
- Лијекови нису луксузна роба да можемо рећи "немојте то куповати". За многе пацијенте то је питање одржавања здравља, па и живота. Имамо ситуације да су поједини лијекови у прошлој и овој години поскупјели и до 150 одсто, посебно они који се купују без рецепта, попут лијекова против болова и прехладе - нагласила је Шешлија.
Највећи терет носе хронични болесници
Она додаје да највећи терет сносе хронични болесници и пензионери, који су приморани да значајан дио примања издвајају за терапију.
- Када неки лијек кошта 200 или 300 марака, а није на листи, људи су приморани да дају пола пензије за терапију. Удружења могу да указују на проблем и покрећу иницијативе, али одлуке се доносе на институционалном нивоу. Лијекови који су неопходни за лијечење тешких и хроничних обољења морају бити доступнији грађанима - поручила је Шешлија.
Рецепти
Из Фонда здравственог осигурања РС истичу да је у прошлој години прописано око 5,5 милиона рецепата за лијекове у вриједности око 72 милиона КМ, док је у 2024. години прописано око 5,4 милиона рецепата за лијекове у вриједности око 69,9 милиона КМ. Најчешће су прописивани лијекови који се, како су навели, користе у терапији лијечења дијабетеса тип два, затим за болести срца и високог артеријског притиска, те лијекови за регулацију повишеног холестерола и триглицерида.
