Колико је пословање у Републици Српској лани било тешко и изазовно показује податак да 94 привредна субјекта нису имала излаз из кризе, усљед чега су гурнута у стечај, а покренуто је и 188 поступака ликвидације.

У Пореској управи РС наводе да пријављена потраживања за 94 привредна субјекта у којима је прошле године покренут стечај премашују 11,7 милиона КМ, што представља раст од око два милиона КМ у односу на 2023. годину, када је стечај покренут у 86 фирми чија су дуговања достигла 9,8 милиона.

Током 2022. године у стечај је отишло 95 компанија, а износ пријављених потраживања износио је 17 милиона КМ.

- Највећи број стечајних поступака у 2024. години покренут је код пореских обвезника из Бањалуке, Приједора и Бијељине. Само на територији Подручног центра Бањалука прошле године је покренуто 56 стечајних поступака - навели су у Пореској управи РС.

Неки од пореских обвезника над којима је отворен стечај у прошлој години су бањалучке фирме "ДЛП инвест", "Екватор" и "Galerija Mc Milan" те "Promotors co" и "Фитофарм", обје из Лакташа.

Када је ријеч о ликвидационим поступцима, подаци Пореске управе РС показују да је Бањалука шампион по броју предузећа која су приморана на гашење.

- Лани је укупно покренуто 188 ликвидационих поступака, а износ дуга према Пореској управи је 292.566 марака. Највише поступака било је на територијама које покривају Подручни центар Пореске управе Бањалука и то 84 те Бијељина са 34 ликвидације - казали су у Пореској управи и додали да су фирме "The Symbol" Бањалука, ЗУ "ДЦ БОЖУР" Котор Варош, "Логоигрица" Бањалука, "Sampex" Котор Варош, "Medical renew clinic" Бањалука само неки од пореских обвезника код којих је у 2024. години покренут поступак ликвидације.

Годину раније ликвидација у Српској је покренута у 143 предузећа, од којих је Пореска управа потраживала 145.968 КМ.

Статистички показатељи о пословању домаће привреде готово цијелу прошлу годину били су у минусу, односно у паду је био извоз, индустријска производња, као и број запослених у индустријским постројењима.

Међутим, предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић сматра да повећан број поступака стечаја и ликвидације нису одраз стања у домаћој привреди, већ боље ажурности судова и оних који су задужени да покрећу стечај и ликвидацију.

 - Када бисмо анализирали нашу привреду, видјели бисмо да постоји знатан број привредних друштава на којима би требало да буде покренут стечајни поступак, јер не послују дужи низ година. Ако погледамо податке о привређивању, можемо видјети да је 70 одсто наше привреде са приходима мањим од милион евра. Међу тим предузећима много је регистрованих фирми које не врше промет, не раде, тако да има још доста могућности за покретање поступака који воде ка гашењу - казао је Рачић и додао да су трошкови које стечајни поступак изискује такође један од разлога што се многи не одлучују на тај корак.

Брисање

Дугогодишња пракса у Српској показује да већина предузећа које задеси стечај заврше ликвидацијом и брисањем из регистара. Законска рјешења предвиђају и реструктурирање фирми, али да би се ишло у том правцу, морају постојати одређени услови који гарантују опоравак.