У Српској постоје три врсте отровних змија, међу којима је поскок најшире распрострањен, а ријеч је о отровници која је и највећа и најотровнија.

На другом мјесту је шарка, чије су популације регистроване уз ријеку Саву. Ријеч је о отровници која насељава низије и која је веома ријетка, чак и заштићена врста у Српској.

– Има их и на планинама, вишим од 1.000 метара надморске висине. Регистроване су на Зеленгори, Маглићу, Клековачи, те у низијама уз ријеку Саву, односно на Бардачи, Громижељу, Доњој Долини. Шарка је наша мања отровница, достиже до 65 центиметара. Угриз јој је мање опасан, али су регистровани и смртни случајеви од њеног угриза, тако да треба бити опрезан и са њом – каже за портал Српскаинфо доцент на Природно-математичком факултету у Бањалуци, Горан Шукало.

Према његовим ријечима, трећа отровница је планински шарган, која је најрјеђа отровна змија код нас.

– Новијим истраживањима потврђене су само популације на Зеленгори и Чемерну. Присутна је у подручјима изнад 1.200 метара надморске висине, односно на високопланинским ливадама и пашњацима са полеглом клеком. Занимљиво је да су на Зеленгори заступљене све три отровнице на истом мјесту – истиче Шукало.

Према његовим ријечима, ова змија достиже дужину до 50 центиметара, а најмање је отровна.

– Њен угриз није толико опасан по човјека. Најчешће се поистовјећује са убодом пчеле или осе. Примарно се храни скакавцима, па му отров нема неки посебан значај, за разлику од шарке и поскока који се хране топлокрвним животињама, птицама и ситним сисарима, а чији отров има јаче дејство и дјелује на човјека – упозорава Шукало.

Додаје да је, према Уредби о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама, ова врста  строго заштићена у Српској.