Село Улог код Калиновика некада је имало око 5.000 становника. Данас, једва петнаестак мјештана.

Улог је од Калиновика удаљен 20 километара, од Невесиња преко Морина 40, а од извора Неретве око 30 километара.

У прилогу емитованом у „Дневнику 2“ Радио-телевизије Републике Српске, истиче се да је једина свијетла тачка ово села млади брачни пар Тунгуз.

Они су, без обзира на тешке услове у којима подижу двоје дјеце, остали на огњишта, али, како кажу, вјероватно не задуго.

- Немамо редовно ни воде ни струје. Кад падне снијег, путеви нису очишћени. За сада је релативно добро, али мислим да ћемо морати ићи одавде кад дјеца крену у школу – говори Бранка Тунгуз.

Петко Вишњевац, мјештанин села Улог, истиче да је навећи проблем чињеница да у селу нема доктора, посебно што су преостали мјештани управо старији.

Ово село живи у сјећањима људи који су већ одавно напустили родну груду. Окупе се ријетко, претежно на велике празнике у Цркви Светог Василија, освештаној 1907. године.

Тако је било и ове године, када је у Цркви Светог Василија Свету литургију служио епископ захумско-херцеговачки и хумски Димитрије.

Хладну и суморну зиму у овом селу прободи свега четрнаестак мјештана, али с доласком прољећа повећа се и број људи у Улогу. Најчешће је ријеч о породици мјештана, који дођу да одмор и топлије вријеме искористе за боравак у родном селу.

У селу Улог сада живи само ко мора, а одласком породице Тунгуз најмлађи становник имаће педесетак година.