Када се, у 46. години живота Снежана Милковић, унука омиљене сестре патријарха Павла, Агице, разбољела, и била 39. на листи чекања за операцију, замолила га је да јој помогне око убрзавања позива у болницу гдје је требало да буде оперисана.
Он то није учинио.
- Била сам очајна. Сад, кад о томе размишљам, схватам да је то значило: "Павле не може да ти помогне, а патријарх мора да води рачуна о свом угледу и не може да се бави везама". Ако би интервенисао, на ранг листи иза мене не би остали само они који су се угурали преко везе већ и они који су као ја стрпљиво чекали. Зар не бисмо онда били исти као ови први?
Мећутим, послије њеног разговора с "деда Попом" лијечење и опоравак ишли су лако, као на крилима. Оперисана је и оздравила је.
Ипак сјећање на чињеницу да јој у тешким тренуцима "деда Попа" није помогао мучило ју је.
Док је патријарх лежао у болници, госпођа Милосава, која је код њега редовно ишла на литургије, рекла јој је:
- Свјатјеши те је често помињао. Када си се разбољела, послије литургије, када би сви отишли, рекао би ми: "Остани да се помолимо за Снежану" .
Унука је, послије ових ријечи, којима јој је Господ открио пуну истину, на путу до куће плакала.
У први мах, изгледало је да неће да јој помогне, интервенишући код људи за бржу операцију. Он је "интервенисао" код Бога.
Није га бринуло што Снежана то не зна - Господ је знао.
Текст преузет са Фејсбук странице Манастира Бањска
