Проректор за науку, истраживање и развој Универзитета у Источном Сарајеву Јелена Крунић у интервјуу Срни је изјавила да ће научноистраживачки рад у будућности бити усмјерен ка јачању позиције и препознатљивости Универзитета у међународним и националним оквирима, како би били признати као квалитетна и перспективна научна институција.

Крунићева наводи да ће у том смислу слиједити искуства и примјере најпознатијих европских и свјетских универзитета.

Она напомиње да је на Универзитету у Источном Сарајеву кроз различите програме и активности много урађено на обезбјеђивању просторних капацитета и модернизацији научноистраживачке опреме, те да ће та пракса бити настављена.

-Желимо да све организационе јединице, њих 17, имају услове за квалитетан рад и тако омогућимо нашим научницима да у великој међународној утакмици постигну врхунске резултате. Постојећи ресурси и научноистраживачки центри при организацијим јединицама се користе, како у настави на свим циклусима образовања, тако и за реализацију различитих научноистраживачких активности- истиче Крунићева.

Промовисати научно истраживачке потенцијале

Крунићева најављује да ће у наредном периоду бити више промовисани научноистраживачки ресурси и потенцијали ка спољним субјектима, наводећи да се у посљедње вријеме велика пажња посвећује сарадњи научноистраживачких институција са привредом.

У том контексту, напомиње Крунићева, постоје заједнички пројекти Универзитета и привреде и организовани сусрети истраживача са заинтересованим привредним субјектима ради успостављања могуће сарадње.

-Међутим, на овом пољу има доста простора за напредак. Једно од основних стратешких опредјељења Универзитета је да се научноистраживачки рад усмјери ка стварању знања која се могу примијенити у пословном сектору. Са друге стране, потребно је радити на креирању окружења у којем ће привредни субјекти повећати потражњу за истраживачким пројектима и финансирати их- истиче Крунићева.

Крунићева сматра да су квалитет истраживања и иновације један од кључних фактора за развој друштва, економије и привреде засноване на знању.

-Научноистраживачке институције, као што је Универзитет у Источном Сарајеву, главни су покретачи стварања нових и корисних знања и иновативних рјешења на локалном и регионалном нивоу. Наша конкурентност у битној мјери може бити детерминисана иновацијама и истраживањем. Иако су улагања у научноистраживачки рад на нашим просторима знатно мања од оних у ЕУ, на републичком и на универзитетском нивоу створени су повољни услови за научне активности- појашњава Крунићева.

Она наводи да се велики дио финансијских средстава обезбјеђује преко ресорног министарства, кроз суфинансирање програма истраживања и развоја, набавке опреме, услова за истраживање и стимулисања научне продуктивности, али значајна средства обезбјеђује и Универзитет.

Наставни кадар – главна карика

Крунићева истиче да се наставном кадру на Универзитету у Источном Сарајеву посвећује велика пажња, будући да представља кључни фактор одрживости, даљи развој и позиционирање ове високошколске установе.

Према њеним ријечима, у претходном периоду значајно је повећан проценат властитог наставног кадра у свим организационим јединицама у наставном и истраживачком процесу, али се једним дијелом још ослањају на гостујуће предаваче, чије ангажовање представља значајну карику - не само за образовни процес, већ и квалитетнији научноистраживачки рад и интернационализацију Универзитета.

-Универзитет у Источном Сарајеву је међу првима потписао Европску повељу за истраживаче и Кодекс за запошљавање истраживача, чиме смо се придружили породици европских универзитета који желе да осигурају квалитетно и подстицајно окружење за истраживаче не само у Републици Српској и региону, него и у европском простору високог образовања. Европска комисија додијелила је Универзитету у Источном Сарајеву и Лого изврсности у области унапређења услова рада истраживача /Хуман Ресоурцес Еxцелленце ин Ресеарцх/ 2017. Године- подсјећа Крунићева.

Модернизовати наставне планове

Крунићева сматра да би наставни планови и програми требало да буду засновани на компетенцијама и најбољим научним доказима, у складу са европским принципима образовања, интегришући учење у учионици са искуством или учењем у пракси.

-Модернизација наставних планова и програма и развој квалитетних курикулума који могу привући не само домаће, већ и стране студенте, процес је на којем се на Универзитету интензивно ради посљедњих година- поручује Крунићева.