Зидари, вариоци, возачи, грађевински радници, фасадери и бравари само су нека од најтраженијих занимања у Словенији, па су тако током ове године за раднике из БиХ издате 9.934 радне дозволе у овој земљи Европске уније.

Када се њима придруже и радници из БиХ који одлазе у друге земље Европске уније, а који свој посао на Западу не проналазе путем Агенције за рад и запошљавање БиХ, поставља се питање: Да ли остајемо без занатлија?

Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске, у разговору за "Независне новине" истиче да смо давно остали без занатлија и да се број мајстора рапидно смањује. Разлози за њихов одлазак у иностранство су бројни.

- Разлози су већа примања, виши стандард, а против тога се врло тешко борити. Ја не знам који би механизми били употребљиви да ми то смањимо. Оно што је битно јесте да су занатлије и овд‌је добро плаћене. Више не можете наћи занатлију да вам ради на дневницу, тога више нема у БиХ. Сви раде по квадрату, а тако је зарада фантастична. Ако вам кажем да могу зарадити 200, па и 300 КМ дневно, нећете вјеровати - каже Братић.

Без обзира на то, он додаје да ћемо брзо доћи у позицију да немамо мајстора, не само тесара и молера, већ практично свих мајстора.

- Једноставно, бјеже од занатства, али мислим да ће се то полако вратити. Ми морамо радити на већим платама за мајсторе, морамо их боље награђивати - каже он.

Он додаје да у школама нема интересовања за упис у занатска занимања.

Жељко Бабић, предсједник Обртничке коморе Федерације Босне и Херцеговине, у разговору за "Независне новине" истиче да су раније људи из БиХ масовно одлазили, али да сматра да је сада тај тренд заустављен због економске ситуације у Европи.

- Ми смо остали без великог броја занатлија, али исто тако је чињеница да сада занатлија има посла и превише и да једноставно не може све опслуживати овд‌је -  каже Бабић додајући да не сматра да ћемо остати без занатлија, јер долази нова, млада снага, а чак се, према његовим ријечима, биљежи и повратак људи из Европске уније који се тамо нису снашли или нису задовољни стањем какво је тамо.

Бабић наводи да и у ФБиХ занатлије добро зарађују, а иако није хтио говорити о конкретним износима ко колико може зарадити, додаје да људи могу зарадити и до 100 евра дневно.

- Неко ко тражи да му керамичар или водоинсталатер уради неку услугу, не поставља више питање цијене те услуге, него се човјек пита кад може радити, а не колико кошта - наводи Бабић.

Такође, када је ријеч о школству, и у ФБиХ је школство велики проблем.

- Школство није усклађено ни у једном кантону. Ни у једном кантону нису усклађене реалне потребе школовања д‌јеце са реалним потребама привреде. Немају министарства образовања конекцију са привредом, послодавцима, обртницима, да извиде који је проблем и да виде да се школују људи који су потребни. Имате у неким кантонима 30 разреда медицинске школе, гд‌је вам је у 30 разреда по 30 ученика, што је 900 ученика. Ја мислим да ни у једном кантону на крају једне календарске године не оде 900 медицинских сестара у пензију. Школство производи то, конкретно говорим за медицинску струку, да ми ту д‌јецу шаљемо у Њемачку, односно Европску унију - каже Бабић додајући да школство треба да има више слуха у контексту реалних потреба привреде.

Бабић додаје да та неусклађеност доводи до тога да се у неким мјестима у БиХ не може наћи водоинсталатер, док се у већини градова не може пронаћи регистрован димњачар.