Љетно рачунање времена почиње посљедње недјеље у мјесецу – 30. марта 2025. године, а казаљке ће се помјерити један сат унапријед. За помицање казаљки на сату заслужан је новозеландски ентомолог Џорџ Вернон Хадсон, а казаљке ће се помјерити у 02:00 на 03:00 часова.

Хадсон је на темељу својих истраживања о прилагођавању животу у различитим условима дошао до закључка како човјеку више одговара живот дању него ноћу. Због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помакну два сата унапријед како би се током љета искористило више дневног свјетла него у поподневним сатима.

Први пут су праксу помицања сата увели Нијемци 1916. године, а затим су им се придружиле Велика Британија и САД. Осим љетног рачунања времена, назива се још и прољетно рачунање времена. Тренутно већина земаља у Европи и готово сва Сјеверна Америка помичу казаљке на сату два пута годишње.

Помјерање сата произилази из жеље да се што боље искористи дневна свјетлост, посебно у љетним мјесецима. Намјера је била да се смањи потрошња енергије, али савремена истраживања показују да су те уштеде минималне.

Европска унија је 2018. предложила да се прекине сезонско помјерање сата, али државе чланице нису успјеле да се договоре око униформног времена. Из тог разлога, наставићемо да помјерамо сат најмање до 2026.

Иако више од 70 земаља широм свијета и даље помјера сат, неколико земаља је већ укинуло ту праксу. Међу њима су Русија, Турска и Бјелорусија, које су се опредијелиле за стално љетно рачунање времена. Ту је и Исланд који због своје локације не треба да помјера сат.