У недјељу, 26. октобра 2025. у 3.00 ујутро, сат ћемо помјерити један сат уназад, на 2.00.

Људи би били здравији када би се укинуло прољећно и јесенско помјерање сата, показало је недавно истраживање. Том би се промјеном могле спријечити десетине хиљада можданих удара и смањити број гојазних.

Сваког прољећа савјесно помјерамо сатове напријед на љетње рачунање времена, а у јесен их враћамо на стандардно односно зимско рачунање времена. Многима то не одговара, али идеје да се укине помјерање сата засад се нису оствариле.

Помјерање сата двапут годишње није само неугодно, него и врло штетно за наше здравље. Већ је познато да је губитак једног сата сна у марту повезан с већим бројем срчаних удара и смртоносних саобраћајних несрећа у идућим данима.

Здравствени ризици

Ново истраживање научника с медицинског факултета америчког свеучилишта Станфорд показује да је помицање сата повезано и с дугорочним здравственим ризицима – понајвише с гојазношћу и можданим ударима.

У студији су упоредили три могућности: трајно стандардно (зимско) вријеме, трајно љетње вријеме и двапут годишње помјерање сата. Испитивали су како свака од тих опција утиче на тзв. циркадијални ритам људи и тиме на њихово здравље.

Циркадијални ритам је урођени биолошки сат нашег тијела који регулише бројне физиолошке процесе, међу осталим излучивање хормона, метаболизам, крвни притисак и рад срца. Главни "мјерач времена" циркадијалног ритма је дио мозга који се првенствено усклађује с изложеношћу свијетлу.

Истраживање открива да је с гледишта циркадијалног ритма најлошија опција двапут годишње помјерати сатове. Најбоље би било укинути ту праксу и остати на зимском рачунању времена, а и стално љетње рачунање било би за здравље повољније од садашњег режима.

Амерички научници спровели су истраживање тако да су код становника свих округа континенталних савезних држава САД-а симулирали типичну изложеност унутарњем и вањском свијетлу током цијеле године. За предвиђање учесталости болести користили су податке Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

- Открили смо да би свакако било боље остати цијеле године у зимском или љетњем времену него двапут годишње помицати сатове - рекао је професор психијатрије и бихевиоралних наука те главни аутор студије др. Јамие Зеитзер.

Зимско или љетње?

У Европској унији досадашњи покушаји да се укине помјерање сата нису успјели. Слично је и у САД-у, гдје је посљедњих година у Конгресу више пута био предложен закон који би увео трајно љетње вријеме, али никада није добио довољну подршку. "На обје стране постоје људи који су страствено везани уз то питање и имају врло различите аргументе", рекао је Зеитзер.

Чак ни међу онима који желе окончати сезонско помјерање сата нема сугласја о томе коју временску политику прихватити.

Присталице трајног љетњег времена тврде да би више свијетла у вечерњим сатима могло штедјети енергију, смањити криминал и људима омогућити више слободног времена након посла. Но када је 1974. у САД-у због нафтне кризе уведено цјелогодишње љетње вријеме, људи су се побунили јер су дјеца морала ићи у школу по мраку ујутро, а повећао се и број несрећа. Мјера је тако укинута након мање од годину дана.

С друге стране, заговорници трајног зимског времена тврде да је више јутарње свјетлости оптимално за здравље. Неколико организација, међу њима Америчка академија за медицину спавања и Америчко љекарско удружење, подржало је увођење цјелогодишњег стандардног (зимског) времена.

- Темељ те идеје је теорија да је ранојутарња свјетлост боља за наше опште здравље - рекао је Зеитзер и додао:

- Проблем је био у томе што се та теорија није темељила ни на каквим подацима – а сада те податке напокон имамо."

Усклађивање са 24 сата

Људски циркадијални циклус није тачно 24 сата, него је код већине људи отприлике 12 минута дужи. Може се усклађивати свијетлом.

- Када ујутро примите свјетлост, убрзавате циркадијални циклус. Када је примите навече, успоравате га - објаснио је Зеитзер и додао:

- Уопштено, потребно вам је више јутарње и мање вечерње свјетлости како би ваше тијело остало добро усклађено с 24-сатним даном.

Неусклађен циркадијални циклус повезан је с бројним негативним здравственим исходима.

- Што сте више изложени свјетлости у криво вријеме, то је слабији ваш циркадијални сат. То утиче на имунолошки систем, ниво енергије и друге аспекте здравља - упозорио је Зеитзер.

Истраживачи су користили математички модел како би превели изложеност свјетлости у сваком од трију режима. У обзир су узели локално вријеме изласка и заласка сунца те израчунали тзв. циркадијално оптерећење – колико се унутарњи сат човјека мора помјерити да би пратио 24-сатни дан.

Открили су да би већина људи током године доживјела најмање циркадијално оптерећење ако би се увело трајно зимско вријеме, које доноси више јутарње свјетлости. Користи се донекле разликују зависно о локацији унутар временске зоне и о хронотипу особе – склони ли она раном буђењу, касним вечерима или нечему између.

Парадоксално, људи који су ранораниоци (око 15 % популације) и који обично имају циркадијалне циклусе краће од 24 сата, доживјели би најмање оптерећење у трајном љетњем времену, јер би им додатна вечерња свјетлост продужила циклус ближе 24 сата.

Здравствене посљедице

Како би повезали циркадијално оптерећење с конкретним здравственим исходима, истраживачи су анализирали податке ЦДЦ-а о учесталости артритиса, рака, хроничне опструктивне плућне болести, коронарне срчане болести, депресије, дијабетеса, гојазности и можданог удара.

Њихови модели показују да би трајно стандардно вријеме смањило учесталост гојазности широм САД-а за 0,78 % и учесталост можданог удара за 0,09 %. Иако се чини мало, у земљи с око 340 милиона становника, гдје сваких 40 секунди некога погоди мождани удар, а готово половица одраслих је јако гојазна, то би значило око 300.000 мање случајева можданог удара годишње те смањење броја гојазних за 2,6 милиона. Увођењем трајног љетњег времена постигло би се отприлике двије трећине тих користи.

Како се и очекивало, модели нису предвидјели значајне разлике код стања попут артритиса, који нису директно повезани с циркадијалним ритмовима. Према ријечима главног аутора, ово истраживање можда је најтемељитија анализа дугорочних здравствених посљедица различитих временских политика.

- Али ово није 'задња ријеч' на том подручју - додао је Зеитзер.

Истраживачи нису узели у обзир многе чиниоце који би могли утицати на стварну изложеност свјетлости, попут времена, географије и људског понашања. У својим су израчунима претпоставили досљедне навике изложености свјетлости – спавање између 22 и 7 сати, боравак на сунцу прије и послије посла те викендом, као и изложеност унутарњем свјетлу од 9 до 17 сати те након заласка сунца. У стварности, међутим, многи људи имају нередовите распореде спавања и проводе више времена у затвореном простору.

- Људи вјероватно имају пуно лошије навике везане уз свјетлост него што претпостављамо у моделима - признао је Зеитзер и додао.

- Чак и у Калифорнији, гдје је вријеме одлично, људи проводе мање од 5 одсто дневног времена на отвореном.

Зеитзер се нада да ће студија потакнути и истраживаче у другим подручјима, попут економије и социологије, да проуче утицај помјерања сата. Но упозорава и да се временском политиком одлучује само "који сат представља излазак и залазак сунца, али не утичемо на укупну количину свјетлости" те да "нити једна политика неће додати свјетлост мрачним зимским мјесецима", преноси РТЦГ.