Да бисмо се прилагодили годишњем добу и да бисмо ускладили организам с вањским промјенама, помјерање сата двапут годишње чини се као добра идеја.

Међутим, стручњаци који се баве здравственим факторима спавања нису толико сигурни да је то најбољи разлог помјерања сата истичући разне здравствене посљедице као главни проблем ове праксе.
Помјерање сата – зимско рачунање времена

Иако се већ неко вријеме воде расправе о укидању ових временских промјена, још увијек нисмо дошли до најпаметнијег закључка.

Наиме, стручњаци су посебно забринути за мијењање сата у марту с обзиром на то да организам тада губи један сат сна што може бити приличан здравствени шок, посебно за особе које болују од одређених хроничних болести, пише Центар здравља.
Међутим, чини се да је помјерање сатова и у јесен такође проблематично.

Студије су показале да постоји пораст депресије, тјескобе, али и суицидалних мисли када долази до ових временских промјена.

У данима и седмицама након помјерања сата истраживачи су примијетили пораст саобраћајних несрећа и срчаних удара, посебно међу старијима и онима који болују од неких хроничних болести.

Важно је напоменути да ове промјене нису узрок проблема с менталним здрављем, али могу погоршати постојеће потешкоће.

Појединцима који су осјетљивији на депресивне и анксиозне окидаче ова промјена може тешко пасти, узевши у обзир и факторе средине у којој живе.

Такође, може придонијети развоју сезонског афективног поремећаја.

Поремећаји спавања и расположења су најчешће изражени током дана у години када се помјера сат, а повезани су с ранијим заласком сунца, мањком дневне свјетлости и недостатком активности на отвореном узимајући у обзир да сунчева свјетлост доказано подстиче лучење неуротрансмитера који поправљају и стабилизују расположење.
Највећи проблем

Уз све наведене факторе који могу стварати потешкоће, помјерање сата највећи је проблем зато што ремети природни циркадијални ритам особе, тј. основне функције тијела које се одвијају у 24-сатном циклусу спавања и будности и које утичу на то када се осјећамо уморно, када заспимо и када се будимо.

Међутим, и даље је горе када губимо сат спавања, а не када га добијамо, као што је случај током јесени.

Иако је у питању само један сат промјене, може имати значајан утицај на расположење и повећати тјескобна и депресивна стања.

Притом може значајно ослабити когнитивне функције, смањити пажњу и концентрацију те утицати на потешкоће с расуђивањем и доношењем одлука.

Проблем који се такође догађа је ранији залазак сунца, што за већину радног народа (чије је осмосатно радно вријеме најчешће готово тек око 17 сати) значи да ће сунце већ нестати када заврше с радним временом.
Kако се припремити за помјерање сата?

Имајући на уму проблеме који се могу појавити због помјерања сата, организам је могуће припремити да што мање осјети разлику која ће се догодити.

Усклађивање унутрашњег ритма спавања с вањским свјетлосним факторима је процес који увелико зависи од наших дневних животних навика и начина живота.

Ранији одлазак на спавање и постепено раније буђење такође могу олакшати пријелаз на зимско рачунање времена и тако прилагодити природни унутрашњи циклус спавања и будности.

За све оне који осјећају да их промјена времена значајније погађа, препоручује се избјегавање вожње рано ујутро, како би се смањио број саобраћајних несрећа, и кориштење јавног превоза.

Прилагођавање распореда спавања неколико дана раније и провођење јутарњих раздобља на отвореном, како би се надокнадила дневна свјетлост, су само неки од начина којима се могу надокнадити губици у касним поподневним сатима због ранијих залазака сунца.

Такође је препорука избјегавање кофеинских напитака најмање 6 до 8 сати прије одласка на спавање, као и смањење провођења времена испред екрана минимално 2 до 3 сата прије одласка на спавање.

Физичка активност је такође велики бенефит за овакве промјене.