На подручју источне Херцеговине постојало је 36 јама које су за усташе биле погодна мјеста за сакривање злочина, поручено је на комеморативној вечери "Херцеговачке јаме" у Требињу и најављено да ће за све невино страдале Србе бити изграђено заједничко спомен-обиљежје.

Историчар Драга Мастиловић истакао је да коријени злочина који су задесили Србе, не само у Херцеговини, него и цијелој Независној Држави Хрватској, сежу у 19. вијек када је Дрина означена као граница два свијета, источног - православног и западног - католичког.

- Од тог времена трају настојања да се српском народу западно од ријеке Дрине оспори право на живот. Све оно што нам се дешавало у 19. и 20. вијеку вуче коријене из таквих идеологија - рекао је новинарима Мастиловић, који је и декан Филозофског факултета у Палама.

Мастиловић истиче да су овакве вечери јако значајне за његовање културе памћења, те указао да документарни филмови могу утицати и на свијест млађих генерација, а да постоје и други начини.

У оквиру комеморативне вечери у Културном центру одржан је панел "Херцеговачке јаме", а након тога је премијерно приказан филм аутора Небојше Колака "Вратићу се" који садржи свједочења потомака страдалих, личне исповијести преживјелих, те историјске чињенице које су довеле до свирепих злочина.

Аутор филма Небојша Колак рекао је новинарима да филм овог симболичног назива прати животну судбину једног од страдалника Придворачке јаме, те да је порука да се оваква страдања не смију заборавити.

- Праштајмо, али никада не заборавимо шта се прије 80 година дешавало не само на херцеговачким јамама, већ и друга страдања Срба у источној Херцеговини и широм свијета - рекао је Колак и захвалио Електропривреди Републике Српске која је финансирала филм.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је новинарима да је да је значајно да се говори о страдању људи у Херцеговини четрдесетих година прошлог вијека, да се именом и презименом зна ко су они, те најавио да ће бити изграђено заједничко спомен-обиљежје за све жртве убијене у херцеговачким јамама.

- Одлучили смо као град да заједно са општинама источне Херцеговине у наредном периоду одредимо јавним конкурсом како ће да изгледа то обиљежје и гдје ће да буде како би људи могли доћи на једно мјесто, прислужити свијеће и видјети шта се све дешавало - рекао је Ћурић.

Он је истакао да је значајно да и преживјели свједоци страдања над јамама буду интервјуисани и да се запишу њихова свједочанства о размјерама усташког злочина, не да би се сијала мржња, већ да би се његовала култура сјећања.

Потомак страдалих у јами Јагодњача у Ржаном Долу Манојло Ћук рекао је новинарима да су његови прадјед, дјед и стриц бачени у јаму као потпуно невини људи.

- Три моја кољена су бачена у јаму. Мој прађед Мио, ђед Јово и стрико Манојло који је као најмлађа жртва од 15 година бачен у јаму. Ја носим његово име. Потпуно невини људи. Усташе су имале само циљ да униште читаве породице и на лијевој и на десној страни Попова поља. Генерације које долазе треба да знају како су Срби страдали у Поповом пољу и да им се пренесу поруке које су скупо платили наши преци - рекао је Ћук новинарима.

Професор историје у бањалучкој Гимназији Данило Ковач рекао је да је о феномену херцеговачких јама тешко причати и писати, а још га теже суштински разумјети.

- Овај вечерашњи сусрет представља један такав покушај и то је нешто на шта нас обавезују наши страдалници - навео је Ковач, који је и виши асистент Одсјека за историју Универзитета у Бањалуци.

Глумци Градског позоришта Требиње вечерас су рецитовали дио поеме "Јама" Ивана Горана Ковачића.