Сточари у БиХ годинама упозоравају на алармантно стање узроковано прекомјерним пласманом меса из иностранства јер им све снажније удара на егзистенцију, а у каквим су проблемима, најбоље илуструје податак да је за шест мјесеци ове године увоз меса био чак 15 пута већи од извоза који су остварили домаћи произвођачи, и то искључиво перадари, јер пласмана свињетине и јунећег меса уопште није било.
Иако БиХ има изузетне природне ресурсе за успјешно бављење пољопривредом, почевши од плодног тла, повољних климатских услова па до водних потенцијала, ситуација у тој грани, бар ако је судити по статистици и ријечима пољопривредника, никад није била гора.
Најновији подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је у БиХ од јануара до јуна ове године увезено близу 38.000 тона меса различитих врста чија је вриједност достигла 263,76 милиона марака.
С друге стране, домаћи извозници су за пола године на ино-тржиште успјели пласирати тек 4.000 тона меса у вриједности од 18,35 милиона КМ. И то углавном пилетине, уз коју је извезено око 25 тона јестивих кланичарских производа од различитих животиња.
Предсједник Удружења узгајивача свиња у РС Мишо Маљчић каже за “Глас” да је у БиХ створена таква клима да се форсира само и искључиво увоз.
- Систем ради против пољопривредника и кланичарског сектора који у Републици Српској готово да више и не постоји. Ми практично више немамо коме продати стоку јер нема ко да је коље и пласира на тржиште. Велики број малих кланичара је био приморан да стави кључ у браву јер нису могли парирати цијенама увозног меса које су страховито нереалне. Када прерачунате улагања, испада да је то месо џаба транспортовано, расхлађено, да је сва папирологија у процесу прегледа меса била гратис. Питам се, зар све то неко ради џаба само да би БиХ продао ту полутку, која код нас кошта као и у земљама гдје је произведена - прича Маљчић.
Сматра да би БиХ врло лако могла доћи у ситуацију да месо за већину становништва постане луксуз.
- Ако заживи зелена агенда која се припрема у ЕУ, а то је да производе само неколико процената изван властитих потреба, цијене ће бити папрене будући да властите производње немамо. Због тренутног прекомјерног увоза не можемо продати ни то мало свог меса које имамо. Подаци ће бити све лошији до дана када се освијестимо, али тада ће бити касно јер ће цијело друштво бити у озбиљном проблему - предвиђа Маљчић.
Власник фирме “Зелен гај” из Ламинаца код Градишке Ранко Сарајлић наглашава да, осим што нема извоза, нема ни домаће потрошње.
- Тренутно у шталама имамо око 1.000 свиња које немам коме продати јер је тржиште презасићено увозним месом. Србија не допушта тамошњим увозницима да грам наше свињетине увезу. Уговор са Турском о извозу јунећег меса био је без континуитета, осмишљен да уништи, а не да дигне нашу производњу. Реализује се до момента док је цијена јунећег меса ниска, чим се дође на неки ниво да произвођач може остварити зараду, они обуставе куповину. И то што не можемо извести је мањи проблем. Далеко је поразније што не можемо продати робу на домаћем тржишту, а покривамо једну петину потреба становништва - појашњава Сарајлић.
Прича да је из године у годину све теже опстати и бавити се пољопривредом јер нема никакве заштите домаће производње.
- Више се помаже увозницима него произвођачима. Откад постоји БиХ, никад није био заштићен ниједан пољопривредни производ. Циљ за уништење домаће производње усмјерен је на Републику Српску јер смо ми пољопривредни дио БиХ. Ако униште пољопривреду, добро ће оскрнавити и Српску. Наши представници на нивоу БиХ им помажу у томе. То није родољубље, а ни домаћинско опхођење - каже Сарајлић.
Пише: Анита Јанковић Речевић
