Иако је овај поступак, према Закону о локалној самоуправи, потпуно легитиман, општинама и градовима ништа добро није доносио, а у већини случајева, завршавао је неславно.

Ипак, без обзира на такву прошлост овог поступка, у посљедња два мјесеца су покренути нови опозиви, и то начелнице Дрвара, Душице Рунић, и начелника Вишеграда, Младена Ђуревића, а какав ће њихов исход бити остаје да видимо.

Политичка позадина

Члан Централне изборне комисије БиХ, Вехид Шехић, потврдио је неславне завршетке до сада покренутих опозива у Српској, али и прокоментарисао њихову позадину.

– Нажалост, данас смо неријетко свједоци злоупотребе закона, али и довођења опозива у везу с политичком позадином. Изборним законом Републике Српске, као и Законом о избору начелника и градоначелника, предвиђена је могућност покретања поступка опозива (градо)начелника, али коначан суд о томе дају бирачи на дан када се донесе одлука о покретању поступка. Нажалост, ми смо имали врло често, искључиво из политичких разлога, примјере злоупотребе овог права. Код нас је политика интересна сфера, па ако се (градо)начелник некоме не свиђа, једна трећина одборника може донијети одлуку да се крене у поступак опозива – објашњава Шехић. Наглашава да би се требали пронаћи начини који би спријечили злоупотребу овог права.

– Уколико из неких разлога дио одборника у неком општинском представничком тијелу иде на опозив искључиво из политичких или интересних разлога, а тај поступак не успије, треба размишљати о томе како санкционисати оне који су покренули такав опозив. Међутим, то у закону не постоји. Ја сам присталица тога да се распусти то представничко тијело, те да грађани поново бирају – рекао је Шехић.

Финансијски губици

Начелник општине Теслић, Милан Миличевић, који је и сам био на удару опозива прије двије године, каже да такав поступак никада ништа добро није донио општинама и градовима, а најмање грађанима. Осим што изроди нове тензије, наводи он, уз опозив иду и значајни трошкови.

– Било би много корисније та средства искористити у пројекте. Никад иза опозива не стоји било шта што је корисно и добро за живот људи и за развој тих општина, него се увијек ради о политичком надмудривању, без обзира на то о којој се политичкој партији ради. Ја сам то прошао и знам колику је штету направило општини, јер док дођете до опозива имате на сцени политичку кризу која траје најмање пола године. У том периоду имате локалне скупштине које не функционишу у складу са визијама и потребама развоја које предлаже начелник, али и индиректне трошкове настале неусвајањем разноразних програма, регулационих планова, пројеката, изградње… Не мислим ништа добро о опозиву као појму, али ни о ономе што слиједи након неуспјелог покушаја – ако опозив не успије, а у 90 одсто случајева је тако, никаквим санкцијама не подлијежу они који су га изгласали – закључио је Миличевић.Усијане тензије, финансијски губици и политичка позадина – све ово је ишло под руку са већином до сада покренутих опозива (градо)начелника у Српској.