Српски војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у два балканска и у Првом свјетском рату, рођен је 12. марта 1856. године.
У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе.
На Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију.
Степа је послије завршене Артиљеријске школе у Београду, у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. исказао велику личну храброст и умјешност у командовању.
Учествовао је и у српско-бугарском рату 1885, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног генералштаба.
У генералски чин унапријеђен 1907. и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. именован је за министра војске, затим за команданта Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. поново је био министар војске.
У Првом балканском рату командовао је Другом армијом у Кумановској бици, послије чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успјешно је с Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту.
У почетку Првог свјетског рата је, замјењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успјешно спровео мобилизацију и концентрацију српске војске, а послије Церске битке, у септембру 1914. његова Друга армија је упорном одбраном осујетила аустроугарску Пету армију да форсира Дрину.
Потом су у Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спријечиле аустроугарске трупе да с југа обухвате српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије.
Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.
Степа је био вољени официр, како га описују његови савременици. Дијелио је судбину својих војника и никада није повукао наређење. Био је скроман човјек, који се водио паролом "Све за државу".
У част војводе Степе и Српске војске многе улице у градовима Србије и на подручју бивше Југославије носиле су његово име.
У Сарајеву је скоро цијели 20. вијек једна од највећих улица носила име по Степи - Обала Степе Степановића. Њу ни комунистичке власти нису дирале, а укинуле су је ратне и послијератне сарајевске власти из деведесетих година на челу са СДА.
Војвода Степа умро је 1929. године.
