У наставку суђења бившем команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, Викић је изјавио да није видио заробљене војнике у холу Дома полиције.
Током унакрсног испитивања Тужилаштва БиХ Викић је данас, свједочећи у своју корист, рекао да га је о довођењу заробљеника, с врата његове канцеларије, обавијестио Мишо Жмиро /Давор Матић/, који је довезао заробљенике из Полицијске станице Нови Град.
- Рекао сам му да их одведе из Дома, а пет минута након тога чуо се рафал. Излетио сам напоље, нико није знао шта се дешава. Помислио сам да је упала нека група криминалаца који су тада харали по граду. Не могу тврдити ко ме обавијестио шта се десило- рекао је Викић.
Током испитивања Викић је рекао да Жмиро није могао сам да доведе осам људи, да је с њим морало бити бар још четири или пет помагача, те да су они који су им рекли да их доведу у Дом полиције одговорни за убиство војника.
Он је рекао да припадници његове јединице нису обезбиједили лице мјеста након убиства у Великом парку, јер није имао наредбу претпостављеног.
По окончању испитивања тужиоца Весне Илић, Викић је одговарао на питања браниоца помоћника министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуфа Пушине Никице Гржића као и самог оптуженог.
Одговарајући на тврдњу Пушине, да је он морао обезбиједити лице мјеста, Викић је рекао да сваки ангажман специјалне полиције мора одобрити министар унутрашњих послова или његов помоћник, који су му били надређени.
Викић је рекао да је 99,99 одсто службених контаката имао с помоћником министра и поновио да је Пушину обавијестио о убиству у Великом парку.
Пушина је током испитивања негирао да је био надређен специјалној полицији, наводећи да су неки Викићеви наводи нетачни, те да минимизира одређене правилнике и акте о раду.
- Није се министар пуно ни питао, него сте се ви питали. Гледали сте да га што прије отпремите- рекао је Викић током испитвања у вези са наредбом за измјештање специјалне полиције из Кртеља.
Викић је навео да је стражар у Дому полиције морао направити службену забиљешку о довођењу групе заробљеника, али да је документација уништена и да о томе треба питати онога који је дошао послије њега.
Пушину је интересовало и због чега Викић није ухапсио Неџада Херенду ако је сазнао да је он починилац убистава. Викић је на то питао Пушину да му наведе једну ситуацију гдје је он покренуо специјалну полицију без наредбе претпостављеног.
Пушина је рекао да за то не треба наредба јер је службено лице, те да су чак и обични грађани по закону имали право да задрже починиоца кривичног дјела.
Викић је нагласио да је Пушину обавијестио да је Херенда починилац, а да је Пушина на то рекао: - - Нека их је побио. Па и они су побили 100 људи у Касиндолу и срушили џамију- истакао је он.
Пушина је рекао да то није тачно и да 22. априла, када су убијени заробљеници, није ни било убистава на подручју Илиџе.
Викић је додао и да не зна ко је опрао цесту након убиства заробљеника. Поновио је да је одбио наредбу Пушине да уклони тијела убијених, јер је знао да је прикривање и уклањање трагова кривично дјело.
Одбрана Викића уложила је сет материјалних доказа, међу којима и снимак интервјуа Јусуфа Празине у којем се представља као "командант специјалне јединице Армије БиХ и члан Главног штаба".
У предмету "Велики парк", осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић.
Према оптужници, они су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура заробљених војника ЈНА, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева гдје су убијени.
Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим тијелима још трага.
Наставак суђења је у петак, 16. јула.
