Компанија Књаз Милош је међу највећим произвођачима минералне воде, безалкохолних и енергетских напитака. На темељима имена и традиције дуже од два вијека, Књаз Милош развија, производи и пласира на тржиште напитке врхунског квалитета који потрошачима пружају виталност, освјежење и енергију сваког дана.

Успјешно пословање омогућује компанији Књаз Милош да гради лидерску позицију на локалном тржишту и у региону, стварајући бољу будућност за окружење и амбијент у којем су потребе и очекивања потрошача, запослених и друштвене заједнице извор идеја за развој.

Континуираним улагањем у технологије, сталним иновацијама и очувањем високог квалитета производа уз стална дизајнерска побољшања, запошљавањем младих стручних кадрова, обукама и усавршавањем запослених, Књаз Милош улаже у културу лидерског, домаћинског пословања.

Пласирањем квалитетних производа Књаз Милош јача повјерење потрошача, а разноврсним производним програмом, који из дана у дан допуњује и мијења, прати трендове на домаћем и иностраном тржишту, креирајући укусе нових генерација.

Историјат - Бања је створила воду, вода је створила бању

 Легенда о књажевом вранцу

Задесио се једном приликом књаз Милош са својим слугом подно Букуље. Како јесен бјеше лијепа и родна, одлучи да неколико дана проведе у околним селима и види како народ живи. Дође тако и у Буковик, па кад хтједе јашући да пређе преко неке баровите ливаде, вранац му се заглиби у пиштолину.

Коњ упре цијелом снагом да се из блата ишчупа, ал’ не могаде. Све што више запињаше, све дубље ногама у глибовиту земљу потањаше. Књазу бјеше криво на коња што живобару није заобиш’о и намисли да га убије. Једва га слуга умоли да врати потргнуту кубуру за појас.

Сутрадан слуга подрани да види шта се преко ноћи са коњем збило и, за сваки случај, понесе пуне бисаге зоби. Затекне вранца где стоји у блату и сербес пијуцка воду која је под њим подвирала. Наредних дана, док се кнез увелике частио и гостио, слуга настави свако јутро и вече да храну доноси. Петог јутра коњ се из баруштине изглиби и чим слугу примети, поче по ливади да се ђилиса и њишти.

Завиланџи слуга вранца и јашећи отера у шталу. Порани га још неки дан и опази да никако неће да пије воду коју му је дав’о. Досјети се те му донесе воду из живобаре у коју се био заглибио. Коњ са ње главу није диз’о, наискап је пио. Дође сад слуга књазу Милошу и потанко исприча шта је све са коњем чинио. Пиштолина љековита, пиштолина љековита, гласно рече књаз и нареди да се на мјесту гдје се коњ заглибио ископа к’о нека стублина. У народу се брзо прочу за њену љековитост и почеше на њу да пристижу болесници од сваких болести. Много доцније ту је сазидата Буковичка бања – Пауновић Драгутин, Цоглава, Легенда из Јаснице, Београд 1996.

Минерали у водама Буковичке бање

Буковичка минерална вода је подземна вода вадозног поријекла. Настаје у расиједима планина Букуља, Венчац и Ваган, понирањем површинских вода. Пролазећи кроз седиментне стијене, вода раствара соли креча и магнезијума, а потом, под притиском нових придошлих вода, извире на површину. Љековите карактеристике воде из овог краја познате су вијековима и допринијеле су развоју Буковичке бање и Аранђеловца, куће Књаз Милоша.

Извор Књаз Милош / фото: Историјска збирка Народног музеја у Аранђеловцу

Територија на којој је 30-их година XИX вијека почела да се формира Буковичка бања имала је све потребне природне предуслове да баш овдје настане једна од најљепших и најпосећенијих бања у Србији. Први разлог који је утицао на то да баш овдје настане бања био је обиље минералне воде. Као стона и као љековита вода најпознатија је постала кисела вода из села Буковика, недалеко од варошице Врбица.

Према ријечима др Емериха Линденмајера, начелника Санитета од 1845. до 1859. године, први који је походио изворе минералне воде у Буковику, у нади да ће пронаћи лијека својим бољкама, био је Доситеј Обрадовић, просветитељ и први министар просвјете у Србији, далеке 1811. године. За љековитост буковичке киселе воде знао је и лингвиста и реформатор српског језика, Вук Стефановић Караџић.

Од 1811. године почиње традиција точења киселе воде у крчаге, бурад и „бутеле“, као и њена испорука воловским и коњским запрегама – и на српски двор.

Прву анализу минералне воде са буковичког извора извршио је др Линденмајер 1836, а већ наредне, 1837. године кнез Милош Обреновић издао је указ којим је требало да се ушоре села Орашац и Врбица.

Двије деценије касније, 1859. године, кнез је наредио да се Врбици промијени име у Аранђеловац. Првом анализом квалитета минералне воде са овог извора, најприје локално, а потом и становништво шире околине Буковика, почиње да схвата њен значај и љековитост.

Пошто је извршио прву анализу минералне воде, др Емерих Линденмајер је путем дневних новина дао нека основна упутства за коришћење ове љековите воде, која се и данас могу прочитати у Аранђеловцу.

Захваљујући боравку кнегиње Љубице на Киселој води је 1839. године по први пут уређен извор минералне воде – постављена је стублина. Била је то примитивна каптажа извора уз помоћ издубљеног дрвета које је служило као резервоар за сакупљање воде, а постојала је и једна преливна цијев са које се минерална вода могла користити за пиће.

Почев од 1836. године до половине 50-их година XIX вијека, захваљујући условима које јој је дала природа, укључујући и минералну воду, Буковичка бања почела је да добија контуре уређеног бањског лијечилишта. Све већи број људи долазио је овдје у потрази за лијеком, а учени љекари примјењивали су савремене балнеолошке методе, актуелне у многим еминентним европским бањама тога доба. Буковичка бања постала је стециште угледних и учених гостију из земље и иностранства.

Извор Књаз Милош / фото: Историјска збирка Народног музеја у Аранђеловцу

Прва каптажа са извора минералне воде почела је 1866. године, а том приликом старији извор добио је име „Књаз Милош“, а нови „Књаз Михаило“. Већ тада почела је да се развија идеја о „индустријској“ експлоатацији изворишта буковичке киселе воде.

Изградњом пруге Аранђеловац–Младеновац 1904. године дистрибуција воде била је знатно олакшана. Павиљон Књаз Милош, у народу познат као бивета, прва зграда у Србији направљена од армираног бетона, био је прва фабрика за флаширање минералне воде у Буковику, а подигнута је 1907. године на мјесту најстаријег извора.

Исте године почела је дистрибуција минералне воде Књаз Милош и у иностранство, док су прве престижне награде за квалитет са изложби у Бриселу и Лондону биле прави подстицај за даљи рад и напредак.

Између два свјетска рата бања и фабрика минералне воде додијељене су на управу „Штедионици дунавске бановине“. Захваљујући улагањима „Штедионице“ извршено је реновирање Старог и Новог здања, урађена су озбиљнија испитивања минералне воде, изграђен је хотел „Шумадија“, као и затворено купатило са отвореним базеном, једино такве врсте у Србији.

Извор термалне воде отворен је 1935. године. У то вријеме дневно је точено око 3.000 боца минералне воде. По 36 боца паковано је у тешке дрвене сандуке. Рекаптажа извора „Књаз Милош“ извршена је 1947. Педесетих година прошлог вијека бања је константно биљежила раст броја посјетилаца.

Због велике потражње, на овом извору уграђена је инсталација за додавање природног гаса угљен-диоксида у воду, гаса који се ослобађао из топлог извора за који је тада подигнута компресорска станица. Тако је 1956. године први пут у Србији произведено више од милион литара минералне воде.

Буковичка кисела вода једина је вода у Србији која се продавала у боцама од 0.5 и 0.3 литара. Година 1964. је важна година у историји Књаза – постављени су напредни уређаји за индустријску експлоатацију. То је био тренутак престанка ручног флаширања воде.

Године 1965. Књаз Милош је прва фабрика у старој Југославији која производи „пепси-колу“ по лиценци откупљеној од генералне дирекције из Њујорка. Три године касније, долази до потпуног преласка на индустријску производњу. Изграђена је нова фабрика, лоцирана изван градске зоне, са модерним аутоматским машинама и уређајима за пуњење.

Дневна производња минералне воде 1972. године била је 600 000 литара, а извозила се у Америку, Аустралију, Кувајт, Гвинеју… Године 1973. Књаз Милош – тадашња „Буковичка бања“ – има највећу годишњу производњу минералне воде у старој Југославији. Наредне године произведено је 154.000.000 јединица разних готових производа.

Фото: knjaz.rs

 Од 1988. до 1990. године изграђена је нова производна хала. У Ластви Грбаљској крај Будве 1995. године отворен је дистрибутивни центар, а исте године опремљен је и дистрибутивни центар у Новом Саду. Нижу се успеси и Књаз Милош осваја бројне домаће и стране награде за квалитет производа. Књаз Милош а.д пролази кроз својинску промену и 2004. године, постаје власништво компаније ФПП Балкан Лимитед, којој се од јануара 2005. године као партнер придружује и фонд Салфорд Капитал Партнерс.

У 2010. години Књаз Милош постаје затворено акционарско друштво, а годину дана касније, уз слоган „Двеста година у нашим генима“, слави два вијека постојања и традиције.

У априлу 2015. компанију Данубе Фоодс Гроуп заједно са компанијама Књаз Милош, Имлек и Бамби преузима лондонски фонд Мид Еуропа Партнерс. Данас, Књаз Милош а.д. послује у оквиру џоинт вентуре компаније коју су основали Маттони 1873 и ПепсиЦо.

Праћењем свјетских трендова и примјеном најсавременијих индустријских и управљачких принципа, компанија биљежи изврсне резултате, а разноврсним и квалитетним портфолијем може да стане раме уз раме са највећим свјетским произвођачима.

Прича о љековитој води из Буковичке бање и историјату компаније Књаз Милош цитира и у многоме се ослања на монографију “Два века буковичке бање” ауторке Зорице Петровић, коју је издао Народни музеј у Аранђеловцу.

Друштвено одговорни рад

Велики пројекат друштвене одговорности компанија Књаз Милош спроводи са својим брендом Аqуа Вива, у циљу превенције деформитета који се у дјечјем узрасту све више јављају. Наиме, статистике су показале да свако пето дијете у Србији има лоше држање тијела, свако четврто је гојазно, а чак 70 одсто дјеце је недовољно физички активно.

Као бренд који промовише активан животни стил, Аqуа Вива иницирала је програм “Покренимо нашу дјецу” којим се уводи свакодневна петнаестоминутна физичка активност за ученике од 1. до 4. разреда у свим основним школама у Србији.

Аqуа Вива пројекат реализује у циљу изградње здравих навика и активнијег животног стила код дјеце, у сарадњи са Министарством просвјете, науке и технолошког развоја и Српским савезом профестора физичког васпитања и спорта.