Влада РС данас је утврдила Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњем платном промету којим се по први пут дефинише колико банке могу да наплаћују услуге клијентима.

Једну од основних новина у пружању и коришћењу услуга платног промета за учеснике – физичка лица представљају и одредбе овог закона о платном рачуну са основним услугама (основни платни рачун). Основни платни рачун представља платни рачун који нуди основне платне услуге и користи за извршавање платних трансакција у конвертибилним маркама (обухвата минималне платне услуге). Законом је предвиђено да овлашћене организације пружају услуге везано за основни платни рачун бесплатно или уз разумну накнаду која не може бити већа од 0,15 одсто просјечне нето плате – наводи се у саопштењу Владе РС.

То значи да максимална накнада за основни платни рачун моћи да буде 1,54 КМ, ако се узме у обзир посљедња просјечна плата. У пракси то значи и да ће свака банка морати да смањи накнаде јер је тренутно најнижа у једној комерцијалној банци 1,80 КМ, на мјесечном нивоу.

Накнаде које банке наплаћују грађанима су генерално високе и цијене су “тржишне и условљење макроекономским условима у пословању”.

Циљ измјена и допуна Закона су: утврђивање додатних стандарда транспарентности пружања услуга платног промета, веће финансијске инклузије физичких лица путем института основног платног рачуна, те отклањања недостатака важећих норми закона, уочених његовом примјеном.

Закон прописује начин, садржај и облик информативног документа о накнадама, који ће обухватити најчешће коришћене платне услуге у Републици Српској. Побољшањем транспарентности и упоредивости накнада, физичким лицима ће бити омогућено боље разумијевање накнада везаних за платни рачун.

Такође, уводи се стандардизација појмова платних услуга, као и обавеза њиховог коришћења, од овлашћене организације, чиме би се физичком лицу додатно олакшало упоређивање понуда појединих овлашћених организација.

Предложеним законом, се успостављају регистри сефова физичких и правних лица, као електронске базе података о овим банкарским услугама. Успостављање и вођење законом би било повјерено Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге Бањалука.

Такође, с обзиром на раније исказану опредијељеност и потребу заштите повјерилаца у поступцима принудног намирења њихових потраживања од дужника, предложене корекције уочених недостатака важећих одредаба Закона о унутрашњем платном промету требало би да отклоне сметње ефикасној наплати потраживања од дужника физичких лица.