Прије нешто више од годину дана, тачније 25. 9. 2016. године, само недјељу дана прије Локаних избора, власт је одлучила да се опет мало поигра са народом, те је расписала референдум о 9. јанауру, Дану Републике. Најављен је тај референдум као нешто најзначаније у историји Републике Српске од Дејтонског споразума, говорили су да ће, ако се не одржи, Република нестати.
И одржан је референдум и Република ето није нестала, али жалосна ствар је да тај референдум никада није објављен у Службеном гласнику што значи да он није ни одржан, да његови резултати нису битни, да он није валидан. То нас не треба чудити! Странци су у почетку били против њега, па није било згорег мало им подилазити, зна то ова власт, кад треба! Али, зна показати и мало лажног патриотизма, кроз играње са правим патриотским осјећањима поштених људи и – ето изборне побједе! Не треба то никога да чуди, па та власт је 2014. добила скупштинску већину након афере „Папак“ и куповине посланика! Наравно, нико није одговарао за то, јер и како ће кад судство одговара тој власти са Додиком на челу.
Народна скупштина Републике Српске је 7. 11. 2017. суспендовала своју одлуку о референдуму, овај пут о суду Босне и Херцеговине, коју је она усвојила средином 2015. Наравно, и тада се Додик дичио како је то судбоносно за Републику и како пркоси свима. Но, под притиском странаца опет је показао своје право лице и свој „прави“ патриотизам (немојте да вас то чуди, ипак је ријеч о једном ратном профитеру који је шверцовао цигарете за вријеме рата и гласао за Венс-Овенов план). И тако је Народна скупштина сама себе понишила и осрамотила, што је преседан у свијету. Али, ни то нас не би требало чудити, па ријеч је о људима који гледају само свој лични интерес.
И ево сада дођоше на ред и акцизе! Шта уопште значе те акцизе на гориво? Па пошто су покрали све што су могли и већ им је понестало пара, а пријеко им требају, најлакше је узети кредит који неће они враћати. Зар не?
Али како да им ММФ одобри кредит када га они не могу вратити, када је већ више од 60% буџета предвиђено за враћање старих кредита. Сасвим је јасно да треба увести нове намете, и ево их – нове акцизе на гориво за градњу ауто-путева. Нећемо ми ни метар ауто-пута видјети од тих пара!
А не тако давно могли смо чути разне патриотске говоре. Да вас подсјетим да је шеф клуба посланика СНСД-а изјавио да они неће судјеловати у раду Представничког дома док њиме предсједава Шефик Џафировић. Ипак, сви они из СНСД-а, заједно са Шефиком и свим својим савезницима из СДА, ХДЗ, СББ изгласаше нови намет по џепу грађана. А ко им једино аплаудира? Па наравно, разни представници ЕУ, Свјетске банке, ММФ-а, од којих нас Баја „штити и жртвује се“.
Међутим, јасно је сада свима ко је патриота а ко не. А ко је уопште гласао за увођење нових намета? Сташа Кошарац, Душанка Мајкић, Милица Марковић, Мирослав Миланковић, Лазар Продановић, Никола Шпирић. Могли смо чути доста изјава послије усвајања новог харача, али свакако је најупечатљивија изјава Милице Марковић а ево и зашто.
Француска краљица Марија Антоанета изазвала је бијес и очај гладног народа уочи велике Француске буржоаске револуције, када је окупљеној гладној сиротињи која је молила за кору хљеба поручила: „Ако немате хљеба једите колаче“! Тако и нама Милица Марковић поручује да ми морамо у нашој кући да се стиснемо и узмемо сами од себе, да бисмо касније нешто добили и имали. Међутим, ми имамо само једно питање: шта да узмемо од себе кад сте нам ви већ све одузели? Кажете, госпођо Марковић, да сте ово урадили ради нас грађана, да нама буде лакше!? Некако се чини да сте ово урадили ради себе, да Ви и такви слични Вама уживате док народ који вас је, нажалост, изабрао пати и тражи начине да преживи.
А народ – ма пусти народ! Премијерка каже да нам је продужила животни вијек за четири (4)!!! године. Шта ће нам ишта више! Каже она и да нам је струја 113% јефтинија него у Хрватској. То треба са резервом (повеликом) узети! А ко паметан више уопште вјерује у њене изворе информација!? Мој народе, ново поскупљење су нам увели и кажу да се морамо заједно сви жртвовати. Замислите како је тек њима са платама од 6000 КМ! Будите саосјећајни и њих ће то погодити. Знате ли колико само троши „мерцедес МЛ“….?
И поред свега овај режим је урадио нешто због чега ће ући у историју. Видите, уништили су сврху Народне скупште, прекшили све њене прописе, прекршили Устав, законе. Па да ли је игдје икада забиљежено да полиција дође међу посланике и не дозвољава им да уђу на сједницу? Додик их је послао па онда – нема везе. Буџет је можда и најважнији акт који Скупштина усваја. Само се код нас он усваја по хитној процедури, без расправе о њему, што је и против закона и против Устава. Да ли ће неко одговарати због тога? Сносити посљедице? Сумњамо. А најжалоснија сцена и сахрана Скупштине је свакако била 6. 11. 2017, када је Додик одлучио да је исмије и понизи до дна. Пуних 6 сати је излазио, добијао ријеч, вријеђао посланике, исмијавао их, не дозвољавајући икакву дискусију. Наравно, може ста хоће јер он је Баја. Ипак увијек има и горе. Нови закон! Народна скупштина није више надлежна да одобрава дизање кредита и задужења Републике. Та надлежност је пребачена на Владу. Сада Влада диреткно одлучује о томе, што даље значи да нас могу задуживати колико им је мила воља. Паметном доста. Треба рећи да није све тако црно. Ево на примјер, по буџету који је усвојен за 2018. годину (не требам вам говрити да је усвојен кршењем више различитих закона – орган који усваја и прописује законе крши их, зар то није мало трагикомично?) буџет предсједника је још већи и износи више од 10 милиона марака. Међутим ту није урачуната плата, нешто већа од 5000 КМ. То обичном човјеку дјелује много, али за једног таквог патриоту је то можда и мало. Упоредбе ради, Вучићева плата је 1800 КМ, а буџет 8 милиона.А за све то вријеме ову нам драгу Републику, коју Баја брани својим животом и брине се о њој, напушта свако ко може. Редови пред амбасадама за одлазак одавде су све дужи. Какво нам је стање, најбоље говори податак да нам је ЕУ одредила 113 милиона из предприступних фондова за период 2015-2020. Поређења ради, Косово и Македонија имају 603 милиона, Црна Гора 250 а Србија 1,5 милијарди.
Све остале ријечи су сувишне, све остало је непотребно додавати. Уништише нас они који су на Сфоровим тенковима дошли на власт. За шта су ратовали наши очеви? За шта су гинули? Бојимо се да ако 2018. не дође до промјена, ако се народ опет прода за 50КМ, стварно се бојимо да ћемо моћи само рећи: ко задњи изађе нека изгаси свјетло.
Аутори: Маја Лучић и Борис Лукета