Српски писац и пјесник Војислав Илић /1862-1894/, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза /истинитијег приказивања стварности/ у српској поезији, рођен је на данашњи дан 1862. године.

Његова лирика означила је раскид са романтичарском поезијом и била обиљежена мисаоним скептицизмом.

Писао је елегичне, сјетне пјесме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће: "Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не вјерујем", "Тамара", "Исток"...

Био је коректор у Државној штампарији у Београду, писар Министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну.

Дјела: два издања "Пјесама" објављена за живота и сабрана дјела постхумно.

Књижеви критичари сматрају да је Илић у српском пјесништву извршио оно што је десетак година раније захтијевао Светозар Марковић - одлучан раскид са романтизмом.

Међутим, његове књижевне тежње само се дјелимично поклапају са Марковићевим програмом и са реалистичком поетиком.

У неким пјесмама Војислав Илић био је гласник напредних идеја свог доба, те оштар критичар друштвених и политичких изопачености.