Од књижења војне и државне имовине у Републици Српској на државу БиХ неће бити ништа све док парламент Босне и Херцеговине не донесе одговарајуће законе, што је мало вјероватно да ће се десити с обзиром на потпуно различите ставове по овом питању.
Посљедње двије одлуке Уставног суда БиХ у вези с војном имовином на локацијама у Фочи и Требињу још једном су, по ко зна који пут, изазвале расправу унутар БиХ. С једне стране, углавном бошњачки политичари истицали су да је Уставни суд БиХ још једном рекао да та имовина припада држави БиХ и да се мора укњижити на Министарство одбране БиХ, док су с друге стране у Републици Српској нагласили да од тога неће бити ништа и да Српска неће дозволити то књижење јер БиХ по њиховом тумачењу нема имовину.
Оно што је чињеница, када је ријеч о локацијама у Фочи и Требињу, јесте да Уставни суд БиХ није одлучио о статусу те имовине нити је рекао да се она књижи или не књижи, што је потврдио и сам Златко Кнежевић, предсједник Уставног суда БиХ. Он је казао да је Уставни суд БиХ конкретно о локацијама у Фочи и Требињу рекао да је све враћено на поновно одлучивање нижим судовима и то искључиво из процесних разлога, те да у тим предметима уопште није одлучивано у меритуму.
-Постоји у Уговору о сукцесији дио који каже да ће надлежни законодавни орган донијети закон о укупној причи о државној имовини и укупној причи о војној имовини. Законодавна тијела не обављају своју функцију, а онда се то пребацује на Уставни суд, који је у одређеним ситуацијама присиљен да тумачи и гласањем утврђује овако или онако- рекао је Кнежевић, истовремено додајући да је територија РС јединствена, недјељива и гарантована Уставом те да не постоји могућност да се она умањи.
Практично, и сам Кнежевић је потврдио да је потребан закон о књижењу и војне и државне имовине, што није спорно никоме, ни Бошњацима ни Србима у БиХ, међутим на овај закон се гледа потпуно различито.
Душанка Мајкић, делегат Срба у Дому народа БиХ, каже да су закони једино рјешење те да све остало не пије воду када је ријеч о војној, али и државној имовини.
-Законом се мора уредити та област и само у том случају би то могло бити одрживо. Ово што се дешава је покушај да се нешто изнуди и попријеко направи. Наш став је да тражимо да се конкретна материја уреди законом- рекла је Мајкићева за "Независне", додајући да би било логично, рецимо, и да ако се број војника и војска смањују да се смањују и локације које су им потребне.
С друге стране, Един Рамић, посланик СДА у Народној скупштини РС, каже за "Независне", да је о војној и државној имовини све јасно и да она припада држави БиХ, што је још раније по апелацији Сулејмана Тихића, бившег предсједника те странке, рекао и Уставни суд БиХ.
-Све се може ријешити у парламенту БиХ с неколико чланова закона на начин да сва имовина буде државна па да се онда по споразуму ставља на располагање општинама, градовима, ентитетима... Та имовина не може прећи на Републику Српску, може прећи само на БиХ, па онда БиХ може давати ентитетима, Брчко дистрикту, општинама... До тог закона ћемо доћи када људи спале илузије да не живе у држави Републици Српској него у ентитету Босне и Херцеговине- рекао је Рамић.