Повећање минималне плате у Републици Српској један је од основних разлога мањег броја запослених у великим компанијама у посљедњих неколико година.

Наиме, нето добит компанија у Републици Српској које запошљавају више од 250 радника за годину дана пала је за више од 319 милиона КМ.

Те фирме, којих је у Републици Српској тек мало више од 100, у 2023. години имале су 913.358.126 КМ добити, а годину касније, односно у 2024. години, "свега" 594.273.002 КМ.

Ово се види и из статистичких података, у којима пише да је број запослених у индустрији у периоду јануар - јул ове године у односу на исти период претходне године смањен за 2,6 одсто.

- Подручје вађење руда и камена биљежи смањење броја запослених за 2,3%, а у подручју прерађивачка индустрија број запослених мањи је за 3,2% - пише у подацима.

Да је стање забрињавајуће кажу и привредници јер су поред повећања минималне плате имали и многе друге проблеме, највише узроковане проблемима на европском тржишту.

Многи од њих су због слабије потражње у Европској унији морали отказивати уговоре и самим тим, због свих ових оптерећења, отпуштати раднике.

Радован Пазуревић, власник компаније "Санино" из Дервенте, каже за "Независне новине" да су у посљедње двије-три године смањили број запослених за више од 200.

- Број запослених је једним дијелом смањен због тога што је повећана минимална плата. Разлог је и лоша економска ситуација у свијету која је довела до пада куповне моћи великих потрошача, те смо смањили број уговора и број запослених. Дефинитивно је дошло до смањења обима производње, до смањења броја радника, извоза и тако даље. Када се говори о овом начину повећања најниже плате, онда се то углавном дешава тако што се не праве те диференције, разлике између најниже зараде и највеће зараде у смислу да се задрже неки проценти. Линеарни начин награђивања је најгрубљи облик расподјеле и ви примичете полуквалификованог радника према квалификованом раднику, односно према висококвалификованом раднику. Ако то радимо на тај начин - онда се губи мотив - нагласио је Пазуревић.

Према његовим ријечима, када се говори о добити предузећа, нико не прави структуру добити.

- На примјер, нама 28. децембра стигне камион робе из иностранства коју запримимо и књижимо као робу која се налази у складишту. Статистика то биљежи као добит фирме. На ту робу ја морам платити порез. У структури добити нисмо дефинисали шта је материјал, а шта новац. Роба се биљежи као добит. Новац је добит по мени, ја нисам економски стручњак, али ако је новац на банци, дошао по основу зараде, рада и тако даље, то је једна врста приче. Ако ми купимо материјал па га држимо у магацину, то не би требало да се дефинише као врста добити - објашњава Пазуревић.

Додаје да се на крају године одлуке о повећању најниже зараде углавном доносе политичким путем, а не стањем у привреди.

- Сада смо имали ситуацију да је најнижа плата повећана 28%, па се ја питам шта смо ми урадили или шта је неко ко прави амбијент, а држава прави амбијент, направила са своје стране да се створи капацитет да ми можемо 28% повећати најнижу плату. О томе нико не разговара. И доћи ћемо у ситуацију да ћемо исцрпити све што можемо, а онда ћемо имати празан балон, онда ћемо остати без привреде, без радних мјеста, без могућности проширења капацитета и тако даље - објашњава Пазуревић.

Подсјећамо, крајем јануара Влада РС је одлучила да минималну плату од 900 КМ примају неквалификовани и полуквалификовани радници.

За средње образовање трећи степен минимална плата износи 950 КМ, а за четворогодишње средње образовање 1.000 КМ. Најнижа плата за високо образовање је 1.300 КМ.