Грађани Босне и Херцеговине су у протеклих годину уштедјели још милијарду марака те сада на депозитним рачунима имају око 12,8 милијарди КМ.

Грађани највише новца одвајају за дугорочну штедњу, и то у страној валути, а она износи око 5,1 милијарду КМ.

Чињеница је, у поређењу с прошлим годинама, да штедња грађана у банкама константно расте упркос сталном паду камата.

Економисти објашњавају да су се прије неколико година банке такмичиле која ће понудити вишу камату на штедњу јер им је требао новац, док је сада ситуација обрнута. Камате стално падају, а приноси су минимални јер банке имају вишка новца.

Економски аналитичар Дамир Миљевић мишљења је да у банкама у БиХ највише новца држи дијаспора.

– Разлог је у томе што су код нас позитивне каматне стопе, док су на Западу оне негативне. То је оно што највише утиче. У БиХ су мале, али позитивне, док су на западу негативне, што значи да ви плаћате за новац који вам стоји у банци. Штеде и грађани који се суздржавају од куповине. Не говоримо о некој озбиљној штедњи, него о грађанима који имају нешто новаца, не купују, него штеде – сматра Миљевић.

Додаје да грађани највише штеде за црне дане те се у крајњој нужди купују ствари које би се у нормалним околностима чешће мијењале, попут намјештаја, бијеле технике…

Колики је кредит

Када је ријеч о кредитима, према подацима из августа, они су у БиХ тек нешто мало већи од 20 милијарди КМ. У односу на август 2018. године, они су већи за 4,9 одсто, док се омјер похрањених депозита и датих кредита повећава у корист депозита и износи 114,6 одсто.