За пун резервоар горива у БиХ мора да се ради око 16 сати или два радна дана, у Словенији возачи могу да напуне своје аутомобиле послије само једног дана рада или нешто мање од осам сати, док је Нијемцима потребно још мање, односно око шест сати рада.

Упркос значајним варијацијама на тржишту нафте, али и обртима које је на тржиште рада донијела пандемија корона вируса, бројке показују да није било значајних промјена када је ријеч о количини уложеног рада потребног за танковање “до врха”, бар када је ријеч о земљама региона.

Блиц Бизнис је до ове рачунице дошао узимајући у обзир актуелне просјечне плате и цијене горива у региону и Европи.

Наиме, за 50 литара бензина, колики је просјечан капацитет резервоара у аутомобилима, грађани Србије морају да плате 57,8 евра, а они који возе “дизелаше” нешто више од 61 евра. Са просјечном платом од 512 евра и подразумијеваним осмочасовним радним временом, они зарађују 2,9 евра на сат, а то значи да им је за пун резервоар потребно скоро 20 сати рада, односно два и по радна дана. Ако троше дизел, требаће им и сат времена више.

Слично вријеме на послу морају да проведу и грађани Црне Горе и Сјеверне Македоније, ако желе да напуне своје резервоаре. Пошто је просјечна плата у Црној Гори 525 евра, а за 50 литара бензина потребно је 57 евра, то значи да Црногорци треба да раде 19 сати. Македонци имају плату од 454 евра, па за пун резервоар који их кошта 51 евро на послу проводе око сат времена више.

Нешто краће морају да раде возачи у БиХ пошто је просјечна плата нешто нижа него у Србији – 491 евро, али је и бензин јефтинији, па је за пун резервоар потребно око 45 евра. То значи да за 50 литара горива грашани БиХ раде нешто више од 16 сати.

Гориво у Хрватској је најскупље међу земљама бивше Југославије, па је за танковање “до врха” у овој земљи потребно 62 евра. Ипак, са просјечном платом од око 890 евра, односно сатницом од пет евра, хрватски возачи могу да напуне своје аутомобиле за 12 сати рада, односно један и по радни дан.

У овој рачуници најбоље су прошли грађани Словеније који имају највеће просјечне плате – око 1.200 евра, па за пун резервоар који их кошта 51,6 евра морају на послу да проведу око 7,7 сати, дакле мање од једног радног дана.

У знатно бољој позицији су возачи у Њемачкој у којој је просјечна цијена горива 1,37 евра, а просјечна плата око 2.000 евра. Математика је јасна – за пун резервоар морају да издвоје 69 евро, а то значи да би требало да раде само око шест сати.

Најјефтиније гориво у БиХ

Гориво у Србији поскупјело је у посљедњих мјесец дана око шест динара по литру, па се тако на српским пумпама ових дана бензин може купити за 140 до 142 динара, а дизел за 148 до 150 динара. Послије новогодишњих и божићних празника, средином јануара, бензин је коштао око 135 динара, а литар дизела око 141 динара.

Најјефтиније гориво точе возачи у БиХ, гдје литар бензина кошта 0,89 евра, а дизела 0,88 евра, колико кошта и дизел у Сјеверној Македонији. Безоловни бензин је нешто скупљи и кошта 1,02 евра.

У Хрватској је гориво у благом расту, па се литар бензина попео на 1,24 евра, а дизела на 1,20 евра, док у Словенији бензин кошта 1,03 евра, а дизел 1,09.

Бензин у Црној Гори кошта 1,13 евра по литру, док је дизел око једног евра (1,020).