„Стари студенти” су пропустили све прилике да заврше студије по наставном плану и програму по којем су их започели, јер су им рокови продужавани седам пута.

Ово је поручила помоћница министра за високо образовање Републике Српске Јелена Старчевић, стављајући коначно тачку на тему за коју и даље влада велико интересовање.

Она категорично поручује да такозваним старим студентима неће више бити продужен рок за полагање испита.

Рок за завршетак по започетом плану и програму, условима и правилима студија истекао је 31. октобра 2020. године.

То се односи на четворогодишње студије, а за студенте на петогодишњим и шестогодишњим старим програмима рок истиче 30. септембра 2022. године.

– Разлога је неколико, а на првом мјесту то је чињеница да је поновно продужавање рокова за завршетак студија по раније важећим наставним плановима и програмима противно јавном интересу. То значи да стари наставни планови и програми не нуде компетенције, знања и вештине који одговарају данашњим потребама тржишта. Потребно је још једном напоменути да старим студентима није забрањено да наставе студије, јер су се такве дезинформације појављивале у медијима. Ови студенти, свакако, могу наставити студије, али по новом наставном плану и програму, што је и била иницијална идеја “Болоње”, која је наведена још у Закону о високом образовању из 2006. године. Такође, број испита који додатно морају полагати није драматично велики, те су неосновани наводи да ови студенти требају студирати испочетка – каже Старчевићева у интервјуу за Српскаинфо.

Када је уписана посљедња генерација „старих студената“?

Посљедња генерација уписана је прије 15 година. Они који су уписали тада до данас су имали преко 28 семестара, преко 120 редовних рокова, с тим да су као апсолвенти имали могућност да сваки мјесец излазе на испите. Морам да напоменем да међу „старим студентима“ имамо и оне који су уписали Универзитет у Бањалуци и Источном Сарајеву 90-их година. Такође, трошкови одржавања старих програма су велики. За сваки наставни предмет који студент полаже, а нема га у важећем студијском програму, високошколска установа треба издвојити додатна средства за ангажовање додатних наставника. За неке предмете више нема наставника који имају адекватан избор у звање, јер је вријеме учинило своје и за неким дисциплинама више не постоји потреба, неке су превазиђене и слично.

У овој академској години на јавне универзитете уписано је 658 студената више него лани. Шта је по узрок томе?

Новим Законом о високом образовању из јула 2020. године омогућили смо да сви студенти, који први пут уписују први и други циклус студија, а који су некада спадали у категорију „буџетски” и „суфинансирајући”, сада буду финансирани из буџета. Практично, ови студенти немају никаквих трошкова на студијама, јер њихово студирање финансира Влада РС. Чињеница да су потпуно финансијски растерећени, а да могу студирати на акредитованој високошколској установи која својим квалитетом задовољава све европске стандарде, ове је године опредијелила значајно већи број студената да одаберу један од два домаћа јавна универзитета.

Да ли ће политика бесплатног судирања бити настављена?

Влада Српске ће свакако наставити с политиком бесплатног студирања у наредним академским годинама, јер је то прописано и законом. Циљ нам је да број високообразованих младих људи у Српској достигне проценат који постоји у развијеним земљама европског простора високог образовања. Ово је такође одлична прилика за наше јавне универзитете да задрже постојеће и запошљавају нове наставнике, сараднике и младе научнике, да иновирају програме и да понуде студентима савремена знања, вјештине и компетенције који су конкурентни на европском тржишту рада.

Hоће ли неки смјерови на факултетима бити укинути или привремено залеђени, како би се ускладили с тржиштем рада?

О томе ће се изјаснити Савјет за високо образовање, на основу анализе низа података и показатеља неопходних за израду Мреже високошколских установа. Могуће је да ће донијети одлуку да се на поједине студијске програме одобри упис једну или двије године, па се за наредних три године рецимо, упис не одобрава. То је уобичајена пракса код планског креирања високообразовног кадра.