Општина Пале, као једна од шест градских општина Источног Сарајева, важи за универзитетски, туристички и културни центар Републике Српске. У општини Пале живи око 23.000 становника, што је знатно више у односу на број становника прије распада СФР Југославије.

Растом броја становника и Пале су расле и развијале се, а носиоци развоја на подручју општине Пале раније су били индустрија, шумарство, угоститељско-туристичке дјелатности и трговина.  Касније долази и до ширења градског језгра и у посљедњих петнаестак година изградње већег броја стамбено-пословних јединица.

У том смислу, данас у Палама имамо спој „пријератне“ и „послијератне“ инфраструктуре. Једном прошлом и неповратном времену свједоче старе и већ обновљене „Фамосове“ зграде у Палама и на Корану, у близини којих као печурке „ничу“ модерне и савремене стамбене зграде.

Магистар архитектуре и власник Архитектонског студија „ИГ“ у Палама Ивана Глуховић каже за Катеру да је сасвим нормално да се кроз вријеме мијења, како начин градње, тако и изглед објеката. 

- Напредак технологије извођења грађевинских радова пружа нове могућности када је архитектура у питању. „Фамосове“ зграде су класичне стамбене зграде намијењене радничкој популацији, са функционалном диспозицијом простора, врло једноставног вањског изгледа, прилагођеног времену изградње, док се данашње стамбене зграде прилагођавају модерном човјеку – каже Глуховићева.

Она истиче да на изглед модерних зграда утичу тренутни трендови у архитектури, као и напредак у технологији извођења, те додаје да је проблем данашње градње свакако масовност.

- Потреба људи за адекватном стамбеном јединицом, а недостатак новчаних средстава за обезбјеђење исте, ствара велики проблем. Данас имамо станове од 40 м2 који имају двије спаваће собе, дневни боравак, кухињу, ходник и купатило, а при томе све те просторије су претежно нефункционалне. Када говоримо о поређењу вањског изгледа, разлике између старих и нових су драстичне – каже Глуховићева.

Према њеним ријечима, у пријератној држави градиле су се зграде са косим класичним крововима, потпуно прилагођене климатским приликама, док данас уз савремену технологију никакав проблем не представљају равни кровови на зградама у Палама.

У ширим круговима често се каже како су пријератне зграде „боље и квалитетније“ од појединих данашњих, модерних и новијих. Међутим, Глуховићева се не слаже с тим и каже да се у овом случају не смије генерализовати.

- Кроз посао сам посјетила многе зграде у Палама и сматрам да има изузетно квалитетних нових зграда. Међутим, гдје год квантитет доминира над квалитетом лако се може десити пропуст. Такав проблем се није јављао у оволикој мјери прије 30 година – каже она.

Посљедњих неколико година новоградња у Палама је све више фокусирана на центар Пала, те тако долази често и до незадовољства код станара старијих зграда у Палама, који губе највише на паркинг простору или зеленим површинама због изградње нових паркиг простора.

- Локација, односно позиција стамбеног објекта у односу на све потребне и неопходне садржаје је свакако изузетно важна и најчешће пресудна при одабиру стана. Међутим, пуно је додатних фактора који се неријетко занемарују. Близина два висока сусједна објекта, поред тога што естетски не изгледају лијепо, за собом вуче низ других проблема попут неадекватне инсолације објекта, потребног броја сунчаних сати у току дана, што је веома важан фактор који се потпуно занемарује – каже Глуховићева.

Она додаје да су чести проблеми код новоградње превише примакнути објекти и неадекватно позиционирани, тако да утичу и на провјетравање предметног простора, на приватност корисника станова, који проблем морају да рјешавају постављањем ролетни, млијечних стакала, ограда и слично.

- Паркинг простор је посебан проблем, који код нас постаје све више уочљив, а којем се још увијек не размишља на исправан начин. Велики број стамбених зграда без гаражног простора ће довести до тога да морате ваш аутомобил оставити на километар од улаза у зграду. Проблем је и то што је данашњи начин живота већ одавно прерастао важећи пропис о потребним паркинг мјестима по једној стамбеној јединици – додаје Глуховићева.

Ако је у циљ у будућности ширење градског језгра Пала, Ивану питамо да ли то представља потенцијалну могућност да ће стамбене зграде замијенити досадашње куће грађене у прошлом вијеку, у ужем центру града?

- Врло је могуће да ће урбанизација центра Пала у будућности ићи у том правцу, али нам остаје да видимо на који начин ће се то све одвијати. Људи су одавно почели са продајом приватних стамбених кућа у центру Пала, које се неријетко и компензују становима у згради изграђеној на тој локацији – каже Глуховићева.

Неријетко у Општинској управи можете, на питање због чега се све више гради у центру, а не изван центра и због чега понегдје постоји проблем са недостатком паркинг простора, добити одговор да је „тако предвиђеном регулационим планом“.

Ко све има право на увид у регулациони план општине Пале, ко може да се информише како ће се и на који начин Пале ширити и развијати, Ивана каже да је регулациони план центра Пала доступан уз поднесени захтјев за увид.

- Регулациони план Пала је доступан на увид онима који поднесу захтјев за увид у одређени дио, који је предмет интересовања. Када говоримо о промјенама регулационог плана, евидентно је да је могуће извршити његове промјене – каже Глуховићева.

Она додаје да при пројектовању стамбеног објекта на подручју општине Пале не постоје посебна ограничења када је ријеч о изгледу објекта, употреби фасадних боја и материјала, али да свакако не би требало превише одступати из архитектуре окружења.

- Када говоримо о различитости објеката, ту се ради о архитектонској естетици и критици, гдје је потребно поставити одређене тезе и на њих дати одговор. Многе зграде у Палама би свакако биле на мети осуде архитектонске критике и естетике, јер се претјерало са примјеном контрастне методе при пројектовању. Кључни проблем цијеле приче је тежња инвеститора да што више простора изгради за што мање новца – закључује Глуховићева.

Према њеним ријечима, конкретан проблем ће бити видљив тек за пар година, уколико се настави тенденција масовне градње стамбених зграда.

- Што се тиче процјене стања, тешко је дати одговор на то питање, а да се не укључе лични ставови и лично виђење лијепог. Мишљења сам да би било добро уколико би се поставили конкретнији услови градње, који би се, прије свега, односили на функционалне и неопходне ствари. Боја и изглед фасаде је сигурно много мањи проблем од доста других ствари, које ће се тек појавити – каже Глуховићева.

Она закључује да је велики недостатак то што код нас не постоје закони као у развијеним, европским земљама, који јасно дефинишу све обавезе појединца везане за уређење приватног објекта и земљишта око истог.

То се посебно односи на старе, нефункционалне, оронуле куће, у приватном посједу, а које се налазе на подручју „старе чаршије“ у Палама. Поред тога што лоше изгледају и кваре изглед Пала, оне представљају и потенцијалну опасност од урушавања и по пролазнике.

Новинар: Миљан Рашевић