Антракс, сифилис, шарлах и шуга само су неке од ријетких и готово заборављених зараза које су лани евидентиране у Српској, а узроке појаве тих болести љекари објашњавају смањеном вакцинацијом, лошом хигијеном и ризичним контактима грађана са животињама.
Према подацима из Статистичког годишњака који је у петак објавио Завод за статистику РС, бројне заразне болести, за које већина становништва вјерује да су искоријењене, и даље су активне и “нападају” велики број људи. Морбиле, од којих је 2017. године евидентирано четворо обољелих, лани су поново узеле маха и због те болести 80 пацијената је затражило помоћ љекара. Од шуге се, према подацима Завода, прошле године лијечило 214 особа, а од шарлаха 237 пацијената. Помоћ љекара затражило је и 12 грађана који су обољели од сифилиса, а 15 њих било је заражено кју грозницом.
Посебно забрињава то што су у Српској 2018. године “оживјеле” и неке тешке заразне болести попут антракса. Посљедњи пријављени случај те болести на нашим просторима био је 2011. године, међутим, лани је регистровано двоје обољелих од црног пришта, како се још назива ова зараза.
Подаци Завода показују и да је лани 421 пацијент био изложен бјеснилу, што је за чак 387 људи више него годину раније. Слична ситуација је и са Лајмском болешћу, од које је 2018. године обољело 165 становника, а годину раније 68.
Специјализант за инфективне болести у зворничкој болници Сандра Мићић каже да је узрок повећања броја људи који су били у контакту са бјеснилом све већи броја паса луталица на улицама широм Српске.
- Готово сваке седмице имамо по једног пацијента који је имао контакт и изложеност бјеснилу и то махом због уједа пса. Ветеринарске службе морају озбиљније да се позабаве тим проблемом. Разлог већег броја пацијената са Лајмском болешћу је што шумари, пољопривредници и други који раде у природи не користе адекватну опрему - рекла је Мићићева и додала да су респираторне, уринарне и акутне цријевне инфекције водеће заразне болести које погађају становнике регије Бирач.
Докторица породичне медицине Милијана Станковић каже да људи све мање воде рачуна о исхрани, хигијени, редовној вакцинацији, али и регистрацији животиња, што утиче на то да се заборављене болести враћају.
- На примјер шуга, која је и даље евидентно присутна, појављује се због лоших хигијенских услова - казала је Станковићева. Додала је да је кампања против вакцинације дјеце довела до поновне појаве морбила, рубеоле и сличних болести које су биле готово искоријењене.
- Људи масовно не вакцинишу дјецу, што нам ствара проблеме за које смо мислили да нам више неће задавати главобољу. Сваки лијек има нежељено дејство, хајка против вакцина нема оправдање. Такође, евидентан је и пораст сифилиса и ХИВ-а јер друштво у неким сегментима и те како иде уназад - оцијенила је Станковићева.
Савјети
Милијана Станковић каже да су основне мјере превенције против заразних болести правилна исхрана, одржавање хигијене, те неупуштање у ризичне сексуалне односе.
Важна ствар је и здравствена просвијећеност. Пацијенти се превише окрећу интернету, гдје траже лијек за оно што их мучи, умјесто да дођу љекару. Када пацијента угризе пас, треба да се јави љекару, а не да пита “Гоогле” шта да ради”, савјетује Станковићева.
