Партизански спомен комплекс Корчаница на Грмечу, који је прије рата за десет година посјетило пола милиона туриста, и који су снимали многи познати свјетски фотографи, данас је девастиран и заборављен.

Херојска борба народа на Грмечу у Другом свјетском рату, остаће у историји записана златним словима. Ни Хитлер ни усташка НДХ нису их успјели покорити.

На Грмечу и у Подгрмечу је од устанка у љето 1941. године била слободна теротирија величине данашње Белгије. Само 13 дана, током Четврте офанзиве, овај крај је био по окупацијом.

У част грмечким партизанима подигнут је почетком осамдесетих спомен парк са монументалним обелиском и музејем, дубоко у шумама Грмеча, на мјесту гдје се 1942. налазила партизанска болница и бројни пратећи објекти.

Ђуро Тркуља, наставник историје из Лушци Паланке, до 1992. године је био кустос у овом спомен комплесу.

Објашњава да је овдје био „прави мали партизански градић“.

Међу стољетним стаблима била је скривена главна партизанска болница.

Кад је болница откривена и бомбардована, рањеници евакуисани према Херцеговини, гдје су спасени у чувеној Битки на Неретви.

– Овдје су били и магацини, парни млин, електрична централа, партизански аеродром, укупно 19 објеката. Одавде су у акције полијетали Фрањо Клуз и Руди Чајевац – прича Тркуља за Српскаинфо.

Споменик висок 15 метара, дјело вајара Љубомира Денковића, ишаран је графитима и девастиран.

Уништен је и музеј у склопу комплекса, који је имао 1.300 експоната, укључујући и ратне трофеје. Нестале су и плоче са именима 1.100 бораца.

Нема више ни макете партизанског градића у планини, који се налазио у њедрима Денковићевог монумента, а ни натписа са Титовим ријечима, које Ђуро и данас зна напамет.

– Нико није показао толико љубави и пожртвовања према овој нашој борби као ви. Тако јединственог блока фронта и позадине никад није било у историји наших народа и то је залог за нашу побједу,“ поручио је Тито 1942. грмечким партизанима – декламује Ђуро Тркуља.

Девастиран је и хотел на Корчаници са спортским теренима, у који су на припреме некад долазили многи спортисти, између осталих и фудбалери спитског „Хајдука“.

Тркуља данас са тугом гледа како пропада и у коров зараста некад блистави спомен комплекс у којем је радио десет година.

– Било је то десет најсретнијих година мог живота. Никад нисам изостао с посла. На Корчаницу сам најчешће ишао својим “фићом”, а кад су били велики сњегови на Грмечу, па се аутомобилом није могло проћи, знао сам километрима пјешачити кроз ове шуме, да бих стигао на посао и вратио се с посла – прича чика Ђуро.

И његова супруга Даница, учитељица у пензији, памти времена када се поштовала славна антифашистичка историја и када је Корчаница била понос Подгрмеча.

– Туга је и срамота што је овај споменик, препуштен забораву и пропадању. Питам се какви су то људи који су могли ово урадити – каже Даница.