Кредити којима се покривају стари дугови и будући губици само тренутно гасе пожар и довешће Републику Српску у још лошије стање, те је неопходно да буду уложени у продуктивне ствари, у инвестиције или опоравак привреде како би се обезбиједио поврат дуга, оцјена је економиста поводом намјере Владе да задужи Републику Српску са 350 милиона евра продајом обвезница на Лондонској берзи.

Подсјећамо, KАПИТАЛ је објавио да Српска продаје обвезнице од 350 милиона евра на Лондонској берзи да „покрије” дио дуга и буџетски дефицит.

Moody's Public Sector Europe (“Moody's”), у извјештају у који је КАПИТАЛ имао увид, додијелио је Републици Српској привремени рејтинг Б3, што значи да је улагање у предстојећу емисију обвезница РС до 350 милиона ЕУР (684,5 милиона КМ) “спекулативно и високо ризично”.

- Српска планира издати обвезницу деноминирану у еврима како би покрила двије трећине финансијских потреба у години, али то је мало вјероватно -  навео је “Moody's”.

Ценић: Гаси се само тренутни пожар, брзо ће се ићи поново ММФ-у

Економиста Светлана Ценић оцијенила је да ће Српска јако скупо платити задужење продајом обвезница на Лондонској берзи.

- Те паре биће јако скупе у односу на оно шта су све биле могућности. Прва могућност је била да се преговара да се доспјеле рате из прошле и ове године помјере, да се уведе грејс период и да се онда види колико недостаје новца. Друго, ово задужење показује да је финансијско стање у Српској катастрофално. Ово је исто као кад би се човјек задужио само да покрије оно што је непотребно потрошио и да врати некоме дугове. Нема никаквих продуктивних ствари и оног што би гарантовало било шта - рекла је Ценићева.

За оцјену агенције „Moody's“ да ће Српска моћи издржати утицај пандемије само ако она буде кратка, Ценићева је истакла да је непознато колико ће пандемија трајати и да је због тога све упитно.

- Подаци које је Влада доставила и нас основу којег је рађена процјена су лоша статистика и фалш подаци, поново се шминкала стварност. Ни процјенитељи, ни агенције, ни банке нису обавјештени и нису урачунали колики је дуг здравства и државних предузећа и колико то повећава ризик кад се паре дају у Републику Српску. Није узето у обзир да је индустријска производња падала и прије пандемије, као ни ниво корупције. Ако је све то узето у обзир то значи да ће средства бити још скупља -  нагласила је Ценићева.

Она је истакла да Влада дугује туристичким организацијама чак и за туристичке ваучере, а камоли шта друго.

- Свако дан имамо нова задужења предузећа, здравства, општина и гарантујем да ће Влада врло брзо опет ићи ММФ-у јер ово гаси само тренутни пожар. Обећава се повећање плата просвјети, здравству и полицији, нема солидарности и емпатије са привредом и грађанима, пара ће поново фалити јер се не одричу луксуза и привилегија, али нема толико радно способног становништва које ће то поднијети, а са новим задужењем, то је сигуран путоказ да млади оду из ове земље - додала је Ценићева.

Она није искључила ни могућност да се преко ове емисије ради врши „прање новца“ и да је то главни разлог што је све овако нетранспарентно.

Грабовац: Неопходан план из којих извора се планира враћање кредита

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске „SWOT“ Саша Грабовац рекао је да субјект задуживања, ентитет или држава треба да има јасан план шта да ради са новцем, односно кредитом који узима.

- Прије свега треба да има план из којих извора планира да обезбједи поврат по основу дуга који преузима, то одређује да ли је задужење добро или не. Идеалан распоред новца подразумјева да велики сегмент иде у инвестиције које ће на најбољи начин обезбиједити поврат уложеног новца и о томе треба размишљати - рекао је Грабовац.

Међутим, с обзиром на то да Влада новим задужењем планира да покрије дио дуга и планирани дефицит, Грабовац је додао да свака држава има проблем с текућим пословањем, поготово у вријеме пандемије и да због тога задужења иду у потрошњу.

- Та потрошња је уствари санирање посљедица пандемије, како здравствене, тако и економске. Дугорочно гледано, тако потрошена средства ипак имају економску оправданост у смислу да улагање у бољу здравствену његу посљедично доводи до мање заражених, мање боловања и више радника на послу, повећање прихода и потрошње. Тако се индиректно утиче на економску активност у будућности - сматра Грабовац.

Додао је да и јавна потрошња која значи повећања плата, накнада, по истом принципу доводи до ефикасности јавне управе и инвеститори би могли брже да завршавају посао, међутим, сматра Грабовац, ниво инвестиција и оцјена пословног амбијента нису добри, а „заостајемо у дигитализацији и реформи јавне управе која би требала да обезбиједи брзо пословање између компанија, грађана и јавног сектора“.