У близини Градишке почела је изградња сценографије за филм Лордана Зафрановића „Златни рез 42“, који се бави темом страдања Козарчана у логору Јасеновац, а чије снимање креће средином септембра.

Сценарио „Дјеца Козаре“, који је Арсен Диклић написао још 1986. године, Зафрановић је адаптирао и увео поједине нове сцене, које ће што вјерније приказати догађаје из љета 1942. Само изградња сценографије трајаће пуна два мјесеца, како би се уз све остале припреме које трају дуже од пола године постигла визуелна аутентичност епохе и испунила креативна замисао прослављеног редитеља.

- Градићемо Јасеновац у близини правог, по скицама које сам израдио. Унапријед ће се знати гдје је која барака, управна зграда, гдје улази воз... Предводићу екипу најбољих људи који имају огромно искуство и жељу да се направи филм који говори о страдању српске дјеце и становништва са Козаре, али и о концентрационом логору Јасеновац током Другог свјетског рата  - рекао је Зафрановић, преноси Танјуг.

Ауторску екипу чини више од 60 професионалаца из цијелог региона, а планирано је да снимање почне средином септембра и трајаће скоро годину дана. Зафрановић тренутно ради на одабиру глумачке поставке, која ће бити позната до краја љета, а чиниће је глумци из цијеле бивше Југославије.

- Овај филм сам дуго спремао и радим га да се не заборави. Ово је филм о злу, којим желим да зауставим свако даље зло. Филм је умјетнички крик да се зло више никада не понови -  казао је Зафрановић. Кад је први пут ушао у Споменподручје Јасеновац крајем седамдесетих, за Зафрановића је било шокантно кад се сусрео са тим злом.

- Била је поставка за човјека брутална. Шокантно. Да ли је могуће да је људско биће направило то зло? Дошла је друга мисао да су то радиле комшије. Кад дође до тог лудила и закона по коме можеш убијати колико хоћеш без проблема, онда ти обични људи крену... То је хистерија и долази до масовног зла - оцијенио је редитељ.

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе „ФАМУ“, годинама се бавио анализом зла у вријеме фашизма и нацизма, што се провлачи кроз највећи дио Зафрановићевог режисерског опуса. Ова тема најбоље се огледа у његовој ратној трилогији  „Окупација у 26 слика“ (1978), „Пад Италије“ (1981) и „Вечерња звона“ (1986), те филму „Крв и пепео Јасеновца“ (1983) и документарцу „Залазак стољећа  Тестамент Л. З.“ (1994. године).

Одговори

Сам режисер је за „Глас Српске“ казао да је читав живот снимао филмове који дају одговоре на питања која су га мучила као човјека и умјетника.

 Увијек сам постављао питања на која ми је филм давао одговоре. Ту тему сам најбоље обрадио у филму „Тестамент“. У њему је било неколико линија које сам пратио. Једна од њих је била и НДХ, једна злочиначка творевина у којој су се десили велики и страшни злочини. Због тога и треба снимати овакве филмове, како се такве страхоте не би више никада поновиле  рекао је Зафрановић.