Да ли ће закон о заштити од узнемиравања на раду зауставити галаму шефова и омаложавање радника у Републици Српској? Хоће ли руководиоци у јавном сектору престати да врше притисак на службенике пред изборе тражећи загарантован глас?

Влада РС је овај закон утврдила у форми приједлога и упутила га у скупштинску процедуру на усвајање, а очекује да ће на дневном реду бити на првој сједници послије љетне паузе. Претходно је у НСРС усвојен у форми нацрта и послат је у јавну расправу.

Представници свих синдиката у Републици Српској су највише заинтересовани да се мобинг запослених регулише посебним законом, а већ је једном такав закон у форми приједлога „пао“ у Одбору за привреду НСРС. Објашњење синдиката је да су то „зауставили они посланици који су и послодавци и којима није било у интересу да се то регулише“.

Од тада је прошло неколико година и много тога се промијенило на тржишту рада. Радницима из Српске је сада постало на дохват руке да промијене послодавца, има више послова, а нарочито у земљама Западне Европе. То је, по мишљењу представника синдиката, главни разлог због којег сада послодавци не коче доношење овог закона. Свјесни су да губе битк са радном снагом.

Оно што је занимљиво јесте то да предсједник Синдиката управе РС, Божо Марић, тврди да у јавном сектору има пуно више мобинга него код приватних послодаваца. Плате јесу веће и много теже је добити отказ у јавном сектору, али, како каже Марић, одређени службеници трпе невиђен мобинг.

– О томе се не прича јер се људи боје. Ријеч је о психичком мобингу и то је јако тешко доказати, јер се све дешава иза затворених врата, без свједока. Надређени усмено тражи од запосленог да уради нешто што није у складу са законом или другим прописима. Када радник тражи да му се написмено да то наређење, онда се дешава да радник буде пребачен на друго радно мјесто или чак и у други град и слично. Или му се не дају никакви послови, па је на дјелу тзв. мобинг празног стола због чега се службеник осјећа бескорисним иако је веома добар радник – објашњава Марић за Српскаинфо.

–  Појашњења ради, руководиоци, који су ту углавном по политичкој линији, дају спорна усмена наређења јер неће да остављају траг, свјесни да могу одговарати. Када службеник одбије да то уради, он буде „кажњен“, а онда се доводе политички послушници, махачи заставама, који нису свјесни да ће једног дана одговарати. Они нису чланови синдиката, сматрају да је политичка подршка заштита, а заправо ће једном бити препуштени на милост или немилост приликом промјене руководиоца – истиче Марић.

Додаје да се и 2018. године јавно оглашавао због тога јер су радници „морали“ правити спискове имена, односно гласова пред изборе.

Марић каже да је предвиђени закон о заштити од узнемиравања на раду једно од рјешења које је неопходно у РС због правног оквира како би се могло кренути у рјешавање проблема мобинга радне снаге.

– Судска пракса за мобинг у Српској заправо и не постоји, јер радници нису едуковани како да поступају – оћењује Марић.

Постоје истраживања невладиних организација да мобинг на послу више трпе раднице и да је у Републици Српској, самим тим, највише заступљен у гранама гдје је запослено највише жена. Текстилна индустрија запошљава највише радница.

– Постоји општа прича да има пуно мобинга у текстилној индустрији зато што има доста жена. И то је сигурно тачно, али ми у Синдикату немамо запримљених пријава иако знамо да постоји узнемиравање радника. Помоћ вјероватно не траже јер је то готово немогуће доказати. Требају посвједочити са неким од колега, а то је врло тешко, односно колеге се плаше да то ураде иако су то видјеле. Плаше се за своје радно мјесто – објашњава за Српскаинфо Данко Ружичић, предсједник Синдиката текстила, коже и обуће.

Позивајући се на истраживања, он каже да се мобинг најчешће огледа у галами, пожуривања у обављању што више посла, премјештања с једног на друго радно мјесто, али свакако има и сексуалног узнемиравања.

– Будући да у овој грани ради пуно жена, прича је да је мобинг на родној основи. То баш и није тако, мобинг трпе и мушкарци – упозорава Ружичић.

Генерални секретар Савеза синдиката РС, Горан Станковић, за Српскаинфо каже да је Приједлог закона о заштити од узнемиравања на раду један од ријетких законских рјешења у новијој историји РС, гдје су стварно постигли сагласност све три стране – послодавци, синдикалци и представници Владе. Зато се нада да ће овај пут закон бити усвојен у НСРС.

Подсјећа да је мобинг у Српској иначе санкционисан Законом о раду од 2007. године, али да је то штуро и није детаљно уређено.

– Овим законом, који је у скупштинској процедури, није циљ да се неко процесуира, већ да се превентивно дјелује на повреду права радника, али и послодаваца од стране радника. Закон је конципиран тако да се мобинг може вршити обострано, што се и дешава у пракси, али је мобинг над послодавцима риједак – додаје Станковић.

Физички напад, пријетња, вербално нападање, обраћање уз вику или вријеђање само су неки од појмова дефинисаних као узнемиравање на раду овим законом. Узнемиравање на раду, по закону, јесте свако понашање према раднику, групи радника или послодавцу које може да нанесе штету физичке, психичке или сексуалне природе. Узнемиравање на раду може бити једнократно или континуирано, активно или пасивно поступање, између радника или између радника и претпостављених, радника над претпостављеним или упућено од трећих лица с којима радник долази у контакт у обављању својих послова.