Одлучио сам да напустим посао у једном од јавних предузећа, јер сам процијенио да далеко више могу зарадити са приватном фирмом, коју сам отворио, а која се бави занатско-молерским и керамичарским радовима. Посла има преко главе и могу да бирам шта ћу радити.
Сада мјесечно могу лагано да зарадим пет, до шест пута више него у предузећу у ком сам радио донедавно.
Каже ово за "Глас Српске" Драган К. из околине Бањалуке, наводећи да се једно вријеме двоумио који наредни корак да направи, јер је требало породицу прехранити. То је, како каже, било све теже, јер жена није радила, а он је имао плату која се кретала око 1.200 марака, иако је завршио вишу саобраћајну школу. Онда је одлучио да крене са допунским послом, те је викендом обављао разне занатско-грађевинске послове.
Када је увидио да у Бањалуци постоји велики мањак људи који се бави овим пословима, одлучио је да прво региструје фирму, а онда и донесе одлуку да напусти посао у државној фирми.
- Сада другаре из некадашње фирме, с којима сам остао у контакту, с времена на вријеме зовем и водим са собом као испомоћ, да зараде нешто новца. Видим да и међу њима има све више загријаних да се окрену оваквом и сличном приватлуку, јер посла стварно има, а може се и добро зарадити, ко хоће да ради. Презадовољан сам. Колико сам примијетио велики дефицит је и водоинсталатера, али и електричара. Шта ће бити у будућности, видјећемо. Мислим да је погрешно када се један човјек веже за једну фирму и размишља само да му је плата редовна. И ја сам једно вријеме тако размишљао, јер су ми родитељи увијек говорили учи да не би радио тежак посао. У међувремену се све промјенило и од занатског рада заиста се може натпросјечно живјети. Није ни пуно напорно када је човјек млад. При томе немам потребу да се нешто рекламирам, јер један посао једноставно вуче други - наводи Драган К.
Директор Занатско-предузетничке коморе Републике Српске Јовица Братић, потврђује Драганове ријечи, истичући да на овдашњем тржишту већ једно извјесно вријеме постоји велики дефицит мајстора разних профила, а што је резултат како одласка одређеног броја радника у иностранство, тако и уписне политике, односно одлука родитеља да своју дјецу врло ријетко уписују да заврше неки занат. Онда, како истиче, не треба да чуди тренутно стање на тржишту и велики мањак занатлија, мајстора, поготово оних квалитетних. То је, узрочно-посљедично подигло и цијену њиховог рада, па се зараде у одређеним занатским дјелатностима све чешће пореде са инжењерским и менаџерским пословима.
– Сви занати постали су дефицитарни. И није никаква тајна да добри мајстори мјесечно могу да зараде више од рецимо појединих доктора или директора. Све се промијенило, јер као и на сваком другом тржишту рада и овдје је на сцени принцип понуде и потражње. Како је мало добрих мајстора, они онда могу више да наплате посао који обаве. Велики дефицит је не само молера, већ и зидара, електричара, водоинсталатера, тесара... Сви се жале да нема добрих мајстора, који су данас у прилици да бирају плаћеније послове, односно да избјегавају неке мање интервенције. Нема више ни мајстора који раде на дневницу, већ погађају послове рецимо по квадрату. У данашњим временима, заиста се исплати регистровати мању фирму за одређене поправке и интервенције или грађевинске радове – каже Братић.
Фуш мајстори
Према ријечима директора Занатско-предузетничке коморе Републике Српске Јовице Братића нажалост на тржишту рада присутан је и један број, како их је назвао, "фуш мајстора", који користе ову прилику да добро зараде.
- Они чак наплаћају и свој долазак, гориво које потроше. Али то им и није нека добра реклама. Прочује се то врло брзо. Добри мајстори у данашње вријеме чекају се на долазак и по пар седмица. Постоји листа чекања. Посла је много, а мало их је. Зато и зарађују добро, јер људи неће фуш, већ добре мајсторе. И вјерујем да би ово могло промијенити одређене ствари код нас, јер занат није тешко савладати и научити - каже Братић.
