У БиХ и након 30 година од завршетка рата постоје још око 822 квадратна километара површина под заосталим минама. Под директном угроженошћу од тих експлозивних средстава налази се више од 93.000 људи.

Несреће попут посљедње, која се прије пар дана десила у насељу Хоџићи код Добоја, када је у минском пољу несрећно настрадао младић Мехмед Хасанамиџић (19), болно подсјећају на овакве и сличне опасности које пријете деценијама након рата. Несрећни младић је, како се испоставило након полицијског увиђаја, страдао од заостале противпјешадијске мине, када је покушао да врати пет коза које су ушле у означено минско поље. На истом овом простору прије неколико година од заостале мине живот је изгубила и једна жена.

Иако је из годину у годину све мањи број оваквих и сличних трагичних случајева, несрећа која се догодила код Добоја, у којој је живот изгубио један младић, показује да нису довољне само разне стратегије и декларативно залагање за отклањање овог проблема, већ и конкретне акције, а којих је било мало углавном због недостатка новца, односно малих буџета који су издвајани за посао деминирања, али и недостатка одговарајућих кадрова.

Уосталом и из званичних докумената, па и самих изјава појединих званичника, може се видјети и закључити да резултати досадашњег разминирања у протеклих 10 до 15 година нису били на планираном нивоу.

Према посљедњем документу који је израдио Центар за уклањање мина (БХМАЦ) БиХ је једна од земаља која спадају у ред оних који се суочавају са великим проблемом због заосталих мина.

У овом документу је наведено и да опасна површина сумњива на мине износи више од 822 квадратна километара, што представља 1,60 одсто у односу на укупну површину БиХ. Додато је и да у око 110 општина, односно 1.261 заједници, живи више од 93.000 становника, који су и даље изложени опасностима од заосталих мина. Када су у питању минска поља, према подацима БХМАЦ-а, њих карактерише релативно мали број мина, али често и групе непознатог распореда.

У истом документу су наведени и други ризици који би могли да поремете зацртане планове, а то су недостатак финансијских средстава за спровођење противминских дјелатности, али и недоступни, односно нефункционални записи о минским пољима и све тежа идентификација преосталих минских поља која су углавном у брдско-планинским подручјима.

Додато је и да је од завршетка рата, па до 2024, страдало више од 1.780 особа, од чега 625 смртно, а међу њима су и 53 деминера. Из ових података се може видјети и да је од укупног броја смртно страдалих од заосталих мина било доста дјеце, чак 14 одсто, а жена 10.

Планови и новац

Према програму рада БХМАЦ-а у периоду од 2025. до 2027. планирано је деминирање 75 квадратних километара површина под заосталим минама. Процијењени годишњи трошак износи 61,35 милиона марака. Питање је само како ће бити намакнут овај новац, јер према једној од посљедњих одлука Савјета министара БиХ ово тијело ће за ову намјену издвојити два милиона марака, а Европска унија преко својих фондова планира да донира око 10 милиона евра, у шта је укључена и недавна куповина 15 теренских возила.