Прије два дана сам био на Сокоцу. Јасно ми је зашто тамо радно мјесто вриједи 6000 КМ, није ми јасно гдје на Сокоцу зарадити 6000 КМ да га купиш. Поштено зарадити, што би рекао наш народ, као да се може непоштено зарадити. То се зове украсти. У социјализму су наши очеви научили да крадуцкати државу и није неки гријех, све док је на ситно и док те не ухвате. У рату је то метастазирало у опште хапање које је у неким периодима и у извијесним конотацијама сматрано и патриотским чином. Послије рата, ако се он икада и завршио, више се није могло хапати на ситно, дошла нова управа, нови режим. Смјели су наставити само они који су постали држава. Кажу ми из Новог Сада да тамо зграде граде искључиво Босанци, а да станове већином купују други Босанци. „Јел` ви правите те марке тамо сами, кол`ко вам затреба?“ 

Не бих знао рећи, ја зарађујем поштено. Ваљда зато и немам стан у Новом Саду, а ни зграду, чак ни у изградњи, можда је срамота, али немам ни темеље за викендицу на Фрушкој Гори. А лијепа је Фрушка Гора. Лијепа је и Јахорина. Недавно сам рачунао колико би ми година требало да купим један апартман на Јахорини, поштено зарађеним новцем. Брзо сам одустао, од рачунања, биће апартмана. Увијек ме занимало постоји ли нека рачуница колико Пале по сезони профитирају од Јахорине. Не Општина, то мора остати у домену тајне, него привредни субјекти, продавнице, месаре, фризери, рентаџије станова и ски-опреме, кафићи, посластичари, дакле, ови што поштено зарађују. Занима ме, али не очекујем извјештај о томе, колико профитирају сви они који „зарађују“ од Јахорине, нпр. шибицари и остале курве, то могу питати оне који знају.     

Не треба вам калкулатор да израчунате да се врти огроман новац, али ми с друге стране није јасно како нико не уради нешто да се бар дио тог новца задржи у Палама. Шокантно је да ниједан привредни субјект са Јахорине није спонзор ниједног спортског клуба на Палама. А логично би било. Логично би било да се овај парк са слике гради донацијама тих фирми, које послују на територији општине Пале, а не кредитом. Поред магистралне је цесте, нек на ту будућу ограду, којом ће се магистрална цеста неминовно одвојити од парка, поставе своје билборде, свјетлеће, терпереће, шуштеће, миришљаве, какве год. Друштвено одговорне компаније свуда у свијету своју сарадњу са локалном заједницом исказују првенствено кроз изградњу паркова и игралишта за дјецу, спортских терена и вјерских објеката. Зато нам је и данас црква незавршена.

И затворена. На сред трга имамо прелијепи Храм који је затворен, као да смо у Какњу, а не у Палама. Једне недјеље изјутра пробудише ме црквена звона и кад кренух да припалим свијећу затекоше ме затворена врата, и нисам био једини. Звоне на даљински. Кажу љетос је неко пљачкао Храм. И банку би засигурно опљачкали и пошту и кладионицу када у њој не би било никога. Ако сте се поуздали у чињеницу да је то велики гријех, заборавили сте да не зарађују сви поштено свој динар, чак ни у Палама. С друге стране, запитам се зар у малим Палама нема неколико свештеника и зар и тај Храм није њихово радно мјесто, ако већ немају пара да упосле неког црквењака или ратног војног инвалида да продаје свијеће и чува пазар? 

Зар све мора функционисати на флоскули да је народ стока и да је навикао да трпи и да нам је добро како је било у рату. Без струје, гинуло се више него од короне, а пријестоница били. И шта данас имамо од тога? Који су бенефити славне прошлости? Фамос, гдје је столовала Влада – запаљен, Коран,  гдје бјеше болница – запаљен, Панорама, гдје бјеше којешта – запаљен, хотел Јахорина – запаљен... Све што је у Палама изграђено у посљедњих четврт вијека направљено је новцем сарајевских Срба, све су то дунуми сарајевске ђедовине и очевих станова добијених у Титиној Југи + нас неколико пропалих људи и полусвијета који смо до пензије кредитно задужени код њемачких банака, Дедиње не рачунам, то је за неку другу пјесму. Од рата су на Палама остали само факултети. Колико Општина и Град улажу у науку? Имају ли уопште ту ставку у Буџету? 

Град се не гради одокативно. Град се гради за људе. Мали град је за мале људе. То је суштина. Они који желе више оду у Сарајево, купе стан у Београду, оду било гдје. Други трпе, јер се више ничему и не надају. И није поента у чињеници да трећеименована фирма у свом називу има једну њемачку, Weiss, а другу енглеску, light, ријеч у свом називу, него је поента у томе што је неко на табли тај назив ћирилизовао, што га барем није превео, можда зато што је на Палама све офрље и напола и „није то важно“ и „и ти свашта загледаш“ и „све је то купило дипломе“. Док год је тако Пале ће бити мале и биваће све мање, јер се ни пропадати не може довијека.

Аутор: Саша Кнежевић