Већ су бројне медаље освојене на Олимпијским играма у Паризу и већину су их спортисти одмах ставили - у уста.
Загристи тек освојену медаљу на подију постао је ритуал који већ деценијама упражњавају бројни спортисти. Зашто?
Разлог сеже далеко у историју Олимпијских игара.
За све су криви новинари и фотографи, рекао је Дејвид Валечински, предсједник Међународног друштва олимпијских историчара.
- Фотографи су сматрали да су спортисти с медаљама у устима иконски кадрови којима ће лако продати сутрашње новине. Такве фотографије могле су без додатног размишљања ићи на насловну страницу. Мислим да спорташи иначе не би то радили - објаснио је он за службену страницу Олимпијских игара.
Њемачки олимпијац Давид Мелер освојио је сребрну медаљу 2010. у санкању на Зимским олимпијским играма.
Због исте те медаље остао је без зуба.
- Фотографи су хтјели фотографију на којој медаљу држим у зубима. Касније на вечери схватио сам да ми је пукао зуб - рекао је Мелер.
Једина је то забиљежена незгиода због грижења медаља. Постојала је и теорија да спортисти медаље гризу како би провјерили квалитет. Злато, сребро и бронза могу се, наиме, обликовати лако у односу на друге метале.
Али спортисти их ипак не гризу због тога. На Олимпијским играма у Паризу требало би се подијелити минимално 987 медаља. Могло би их се подијелити и више у случају диобе највиших мјеста на такмичењима. Већина ће, након додјеле, имати на себи трагове зуба.
