На бесплатну правну помоћ до сада су могли рачунати сви грађани Републике Српске, али то би се ускоро могло промијенити јер су надлежни скројили нова правила према којима би поједини могли остати без тог бенефита.
Министарство правде Републике Српске скројило је нацрт измјена и допуна Закона о остваривању права на бесплатну правну помоћ у Републици Српској те исти акт упутило у фазу консултација.
Према предложеним измјенама, бесплатна правна помоћ више не би била одобравана у поступцима који се воде пред привредним судовима, као ни при регистрацији правних лица.
Исто се односи и на парнице за накнаду штете због повреде части и угледа, те на прекршајне и кривичне поступке, као и на регистрацију предузетничке дјелатности, удружења грађана и фондација.
Нацртом је предвиђено да се бесплатна правна помоћ неће одобравати ни у поступцима прибављања локацијских услова и грађевинских дозвола, као ни за друге правне радње у вези са грађанима.
- Бесплатна правна помоћ неће се одобравати ни за сачињавање приватних уговора, тестамената, пуномоћи и других приватних докумената, осим у случају када је корисник права на бесплатну правну помоћ жртва насиља у породици - наведено је у нацрту закона у којем пише да право на бесплатну правну помоћ остварују лица која испуњавају критеријуме прописане новим законом.
Образложање
У образложењу се наводи да је Центар за пружање бесплатне правне помоћи Републике Српске доставио Министарству правде иницијативу за измјене закона.
Подсјетили су и да је законом, који је ступио на снагу половином 2020. године, направљен значајан искорак у систему бесплатне правне помоћи, али да су у пракси уочене одређене потешкоће у његовој примјени, као и неусклађености појединих одредби.
Један од проблема је и то што тренутни закон предвиђа право на бесплатну правну помоћ за сва лица, без обзира на имовински статус.
- У пракси се показало да таква законска одредба доводи до преоптерећености Центра, што утиче на ефикасност рада и квалитет пружања бесплатне правне помоћи - наведено је у образложењу.
Посебан проблем представља и наплата трошкова поступка у корист буџета Републике Српске.
Према важећем законском рјешењу, уколико кориснику бесплатне правне помоћи буду досуђени трошкови поступка, дужан је да тај износ уплати у буџет Републике Српске.
Међутим, у пракси су се појавиле бројне потешкоће приликом наплате тих средстава од странака које су имале бесплатно заступање.
Због тога је Центар за пружање бесплатне правне помоћи често приморан да, путем Правобранилаштва Републике Српске, покреће парничне поступке против странака које су наплатиле трошкове поступка, али их нису уплатиле у буџет.
- То доводи до додатних финансијских трошкова и оптерећења буџета. Према подацима, у 2025. години странкама које је заступао Центар досуђено је 58.892 КМ трошкова поступка, док је током године наплаћено свега 9.570 КМ - наведено је у нацрту закона.
Доношењем измјена закона, како се наводи, требало би да буду отклоњени проблеми уочени током петогодишње примјене постојећег рјешења, као и да се омогући ефикаснији рад Центра за пружање бесплатне правне помоћи.
Ревизија
Пружањем бесплатне правне помоћи бавили су се и ревизори који су у извјештају ревизије учинка "Функционисање бесплатне правне помоћи" навели да функционисање бесплатне правне помоћи није ефикасно.
- Утврђено је да Центар за пружање бесплатне правне помоћи нема механизме како би осигурао да се досуђени трошкови поступка, који представљају приходе од пружања јавних услуга, уплате у корист буџета Републике Српске. Сходно наведеном, уважавајући уочену проблематику приликом примјене предметног закона указало се неопходним да се изнађу нова законска рјешења која ће омогућити боље функционисање надлежног Центра - пише у закону.
