За једну школску годину Република Српска је остала без три приватне високошколске установе, и то након што су им одбијени захтјеви за акредитацију.

Републички завод за статистику је објавио билтен у којем су изнесени подаци да је од 18 државних и приватних високошколских установа у једној школској години тај број пао за три, па их је тако у 2025/2026. регистровано 15.

Три високошколске установе остале без акредитације

Тако су дозволу за рад изгубиле Висока школа "Колеџ козметологије и естетике" Бањалука, Висока школа за примијењене и правне науке "Прометеј" Бањалука, те Висока школа за економију и информатику Приједор.     

Према подацима Агенције за високо образовање Републике Српске (АВОРС), посљедњи случај одбијања акредитације се веже управо за Високу школу за економију и информатику Приједор, а тај случај датира из новембра прошле године.     

Иако су се неколико пута жалили те имали привремени статус кроз "писмо очекивања", АВОРС је донијела коначно треће рјешење о одбијању акредитације због неиспуњавања критеријума вањског вредновање.           

Добро је познат и случај Високе школе "Прометеј", која је била обухваћена акцијом "Кластер" Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), а која се односила на купопродају диплома, након чега је овој школи и одузета акредитација.

Према оптужници, дипломе су се куповале по цијени од 3.500 до 10.000 КМ, у зависности од "дужине студирања", која је варирала од два до три мјесеца па све до девет мјесеци. "Прометеју" је 2024. године одбијен захтјев за акредитацију, чиме је фактички изгубио право на рад.           

И Висока школа "Колеџ козметологије и естетике" Бањалука, како је раније наведено, изгубила је акредитацију због неиспуњавања услова за обављање дјелатности високог образовања, и то након што јој је одбијен  захтјев за лиценцирање новог пословног простора, јер није доставила доказ о власништву пословног простора.

Више од 27.000 студената уписано

Ипак, према подацима Завода за статистику, у академској 2025/2026. години уписано је 27.445 студената, што представља раст у односу на годину раније када их је било 26.839, а што је уједно и највећи број студената од 2021/2022, кад их је било 27.583.       

Највише их је уписано на Универзитет у Бањалуци, и то 11.455, слиједи Универзитет у Источном Сарајеву са 7.419, док је на трећем мјесту Паневропски универзитет "Апеирон" уписано 2.880 студената.         

Занимљиво је да се у овој академској години знатан број азијских студената одлучио студирати у Српској.           

- Тако је у 2025/2026. години на високошколске установе уписано  632 азијска држављанина, 38 из Африке, троје из Сјеверне Америке, те један из Јужне Америке - наводе из Републичког завода за статистику.           

Осим тога, и грађани који су увелико загазили у треће животно доба су се одлучили уписати на универзитете, па је тако у академској 2025/2026. години уписано осморо грађана старијих од 65 година, а чак троје њих у први циклус студија.    

С друге стране, према подацима Завода, било је и петоро студената од 60 до 64 године који су завршили први и други циклус студија.