Соколачки пјесник Бојана Марковић припремила је другу збирку поезије под насловом „Огледи у/о самоћи“, која ће изаћи из штампе у наредна два мјесеца, и то задовољство жели да подијели са читаоцима поводом Свјетског дана поезије.

Она за Срну наглашава да је за протеклих годину дана приредила нове стихове, иако је након прве књиге „Ишчашено перо“ најавила да ће се позабавити прозом.

- Моје пјесме нису чекале, редале су се и поново је тај број достигао педесетак пјесама зрелих за свјетло дана – да не би стајале у фиоци - објашњава Марковићева.

Према њеним ријечима, другом збирком позабавила се мало озбиљније – пјесме су „можда мало зрелије и можда мало стилски другачије урађене него у првој збирци, гдје је све било наивно и почетнички“.

Марковићева још не може рећи ко ће бити издавач њене збирке, али ће сигурно имати издавача у Републици Српској, о чему ће још поразговарати са својим пријатељима – пјесницима, који су је подржали и њен рад оцијенили веома добрим и код штампања првенца „Ишчашеног пера“ 2021. године.

- Пјесме су већином меланхоличне и представљају вид неких мојих размишљања и виђења – то је оно о чему човјек размишља када остане сам са собом, када сагледава себе и свијет око себе - наводи Бојана.

У овој збирци наћи ће се, како наводи, и неколико родољубивих пјесама, написаних раније.

Марковићева је најавила да би се њена друга збирка поезије могла наћи пред читаоцима у наредна два мјесеца, а до тада јој преостаје да се позабави лектуром, коректуром и понудом неке од издавачких кућа.

Потпредсједник Удружења књижевника Републике Српске Аћим Тодоровић је, коментаришући прву књигу младе соколачке пјесникиње „Ишчашно перо“, навео да Бојана Марковић пише онако како осјећа „природно, без усилне апстракције и филозофске недоречености, па се стихови одликују алегоричним приказом животворних и питких композиција“.

Марковићева је рођена у Сарајеву 1988. године, основно и средње образовање стекла је на Сокоцу, а потом завршила новинарство на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Она већ шест година обавља послове новинара у локалном „Инфо центру“ на Сокоцу, пише поезију и прозу, а њене стихове, репортаже и кратке приче објављују бројни портали и часописи.