Повећање температуре изазвано климатским промјенама смањује вријеме спавања људи широм свијета, а проблем ће се знатно погоршати до краја вијека ако човјечанство не успије да обузда своје емисије угљен-диоксида, показало је недавно истраживање објављено у часопису „Оne Earth“.

До овог закључка дошао је тим истраживача, предвођен Келтон Минором са Универзитета у Копенхагену. Они су, у периоду између 2015. и 2017, прикупљали податке са наруквица за праћење спавања које је користило преко 47.000 људи у 68 земаља, преноси „Клима101“.

Прикупљене податке о спавању су упоредили с локалним подацима о временским условима. Резултати су показали да неуобичајено вруће ноћи, оне изнад 30°Ц, узрокују да људи спавају у просјеку око 14 минута краће.

Студија је открила да просјечан грађанин свијета већ сада губи 44 сата сна годишње. Овај губитак сна повезан је с чињеницом да људско тијело треба да се охлади прије него што заспи, али то постаје теже када је превише вруће.

Комбиновање података с различитим климатским сценаријима показује да би до краја 2099. вријеме изгубљеног сна могло да порасте на 50 до 58 сати годишње. Вјероватноћа да ће спавање трајати мање од оптималних седам сати такође се повећава како температура расте.

Поред тога, Келтон Минор и његове колеге су уочили да су одређене групе рањивије од осталих, па је ефекат температуре на губитак сна знатно већи за становнике земаља са нижим приходима, као и за старије особе и жене.

Истраживање показује и да људи нису промијенили своје свакодневно понашање како би се изборили са недостатком сна, односно изгубљене сате за одмор нису успјели да надомјесте дремањем током дана. Испитаници се такође нису адаптирали на сезонске врућине, то јест није примијећено да лакше спавају током топле ноћи на крају љета него почетком љета.

Резултати студије би требало да буду увод у шире истраживање о условима спавања становништва које живи у најтоплијим областима свијета, посебно у Африци, Централној Америци и на Блиском истоку, наводи се у раду. Ова тема би прије свега требало да је у фокусу доносилаца одлука и политичара који ће бити одговорни да градови и мјеста становања буду прилагођени очекиваним порастима температуре.