У БиХ је у прошлој години забиљежен знатан пораст броја турских миграната, показују најновији подаци Међународне организације за миграције, агенције УН која се бави миграцијама.

ОИМ је објавио извјештај о стању на западнобалканској мигрантској рути, а у посебном фокусу су турски мигранти у БиХ.

Према подацима из извјештаја, најважнији разлог знатног пораста броја турских миграната је катастрофални потрес који је погодио јужни дио Турске на граници према Сирији, јер становништво тог подручја има економске потешкоће да прехрани своју породицу.

Према овим подацима, 2023. године је број турских миграната повећан за 73 одсто у односу на претходну годину, а ОИМ упозорава да је тренд настављен и у прва два мјесеца ове године.

Они истичу да је долазак турских држављана у БиХ олакшан тиме што између двије земље нема визног режима, па у БиХ углавном улазе легалним каналима, претежно авионима.

ОИМ је направио интервјуе с 55 турских миграната у БиХ, од којих је са 18 обављен разговор у фокус-групама, и на основу тих разговора закључио да највећи број турских држављана у БиХ остају неколико мјесеци запослени у неформалној економији како би сакупили новац за наставак путовања.

- Већина интервјуисаних долази из провинција на југоистоку и истоку земље, укључујући Дијарбакир, Хатај, Елазиг, Газиантеп и Мус. Већина ових провинција тешко је погођена земљотресом у фебруару 2023. - нагласили су.

Такође, од интервјуисаних су сазнали да их је већина имала радно мјесто у Турској, али се жале на високе животне трошкове, инфлацију и ниска примања.

Неколико их је, према тврдњама из ОИМ-а, као разлог одласка навело политичке разлоге или вјерска увјерења.

Интервјуисани турски мигранти изван избјегличких центара навели су да су у БиХ ушли неколико дана раније и покушали прећи у Хрватску, док их је већина који се налазе у центрима изјавила да су у БиХ већ неколико мјесеци, а да су се пријавили у центрима након безуспјешних покушаја уласка у Хрватску.

Неколико интервјуисаних је изјавило да намјеравају да се ипак врате у Турску.

- Најчешћи метод припреме путовања је кроз контакт с кријумчарима или других путницима који су им могли обезбиједити логистичке информације попут тога гдје купити аутобуску карту, којим путем ићи или гдје размијенити новац - наглашено је у овом документу.

Већина их је из БиХ хтјела отићи у Њемачку, наводећи као разлоге бољи животни стандард и прилике за посао, као и велику турску имиграцију која живи у тој земљи. Дио који је за одлазак из Турске навео политичке или вјерске разлоге одлучио се да покушају да се домогну Швајцарске или Француске, наводећи постојање мрежа активиста и организација који би им могли помоћи.

У општем дијелу извјештаја као главна логистичка чворишта за мигранте у БиХ наведени су Сарајево, Зворник, Орашје, Бањалука, Бихаћ и Велика Кладуша. Као начин кретања у БиХ, највише миграната је ишло пјешке, њих 96 одсто, док их је 74 одсто навело да су дио руте путовали јавним превозом. Занимљив је податак да их је готово половина рекла да су у БиХ дијелом путовали аутомобилом, што значи да су их грађани БиХ возили у својим аутомобилима барем дио њиховог путовања у земљи. Само у БиХ и Србији је овако висок проценат путовања личним возилима локалног становништва. За разлику од превоза, већина миграната који су боравили у БиХ живјели су или у центрима, или шаторима, или напуштеним објектима. У осталим земљама региона највећи дио их је живио у приватном смјештају или угоститељским објектима, а овај број у Албанији је чак 91 одсто.

Највећи број миграната изјавио је да им је крајња дестинација Њемачка, њих готово половина, док их 20 одсто жели у Италију, а 11 одсто у Француску. Остале земље појављују се међу испитаницима у знатно мањим омјерима.

Готово сви мигранти на западном Балкану су у регион дошли из Турске, а мигранти су углавном из земаља југозападне Азије и сјеверне и централне Африке.

Дејан Шајиновић