На Палама је данас одржан округли сто у оквиру манифестације "Дани Жељка Грујића", посвећене овом преминулом пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару.
Говорећи о Грујићу као новинару и уреднику Новинске агенције Срна, професор на Филозофском факултету Мирослав Јокић истакао је да је Грујић био један од корифеја интелектуалног дијела српског националног покрета тешких деведесетих година у БиХ и да оставио трага у многим областима, па и у медијима.
- Без имало патетике, Жељко се може поистовијетити са Димитријем Давидовићем нашег доба - рекао је Јокић.
Он је подсјетио да је Грујић у Срни радио на начин да је давао неки главни ток Срнине уређивачке политике, а резултат је био да је Агенција прихваћена и од медија који су били све само не наклоњени Републици Српској и српском народу.
Он је то илустровао податком да у вријеме најјачих санкција против Републике Српске ниједан медиј са Запада није прекинуо уговор са Срном.
- Највеће заслуге за то припадају Жељку Грујићу зато што је, осим новинарског описмењавања, са млађим колегама радио и на националном освјешћивању, па смо били прихваћени као легитиман званични медијски извор Републике Српске - рекао је Јокић, некадашњи уредник Срне.
Професор Филозофског факултета на Палама Душко Певуља говорио је данас на округлом столу о посљедњој Грујићевој књизи "Вијек и по српског политичког мазохизма", која је објављена недавно.
Он је навео да се у књизи разматра идеја југословенства од њених зачетака, негдје од првих деценија 19. вијека, од Илирског покрета преко стварања југословенских држава у 20. вијеку, суноврата те идеје и њеног трагичног краја крајем 20. вијека.
- У књизи, која је прилично обимна и документарно богато заснована, буквално се прате путање у српској мисли српских интелектуалаца и најистакнутијих фигура, судбина те идеје која је српски народ много коштала, у коју је он уградио све своје побједе у 20. вијеку и све успоне у 19. вијеку, која се фатално и трагично по српски народ завршила и када је ријеч о српском етничком простору, о српском идентитету и култури и на крају о жртвама које су нарочито у 20. вијеку и даље, нажалост, неизбројане - истакао је Певуља.
Према његовим ријечима, оно што је фатално и трагично јесте закључак ове књиге да је српски народ, упркос свему томе, зато што није довољно освијестио ту идеју која изворно и није његова него аустријско-хрватска, до краја остао њен заточеник и једини заговорник.
- У том смислу, ова књига је садржајно опора, али по својим закључцима, вриједностима и увидима може да буде љековита ако они који буду требали да је прочитају извуку из ње поуке - истакао је Певуља.
Пјесник Здравко Миовчић говорио је о ономе што, како каже, најбоље зна - о Грујићевој поезији у прилогу које је насловио као "Пјесничко распеће Жељка Грујића" који је "истински и аутентично био распет на крсту поезије и живио је тако и своју поезију и живот".
- Грујић је написао четири књиге поезије, што је мало за човјека таквог дара и таквог посвећеника поезије која баш показује ту потпуну распетост о којој је говорио и показује да је нека од тих својих распећа хтио да превазиђе својим посљедњим циклусима у књизи `Стид и мјесечина` - нагласио је Миовчић.
Прије почетка округлог стола, у Храму Светог архангела Гаврила служен је парастос Грујићу.
У оквиру манифестације синоћ је одржано поетско-музичко вече посвећено Грујићу, за кога је речено да је био аутентична личност и да се свему што је радио истински посвећивао.
Организатори манифестације "Дани Жељка Грујића" су Народна библиотека Пале и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву, а преминуо је лани у 61. години на Палама.
Од почетка рата био је запослен као новинар у Срни, а од 1994. до 1997. био је главни и одговорни уредник Агенције.
Почетком 2000. године повлачи се из новинарства, а од 2004. наставља професионални рад у Народној библиотеци на Палама у којој је покренуо Завичајно одјељење, једно од најбољих у Републици Српској.
Грујић је био члан Удружења књижевника Републике Српске.
Објавио је збирке поезије "Сонети саучешћа", "Руже Јерихона", "Стид и мјесечина", те књигу публицистичких текстова "Крстоноше и сизифовци". Његова посљедња књига "Уби ме нејака ријеч" објављена је у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.
На Сарајевским данима поезије 2001. године добио је награду "Пјесник - свједок времена" за збирку поезије "Руже Јерихона" која је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској која је објављена у 2000. години.
На "Видовданским пјесничким сусретима" на Сокоцу 2018. године добио је "Видовданску повељу" за збирку пјесама "Стид и мјесечина".
