Издао их је Душко. Двоструки агент. Бицикл. И обавјештајци свој посао схватају као инжењери или вариоци. Иду код онога ко им боље плати. Нема ту патриотизма! Поготово ако ти је држава у расулу, ако из Службе цури на све стране и ако ниси сигуран у оданост колега или предпостављеног. А Душко није био сигуран. Барем је тако тврдио. Обавјештајцу није сваку вјеровати. Југословенску обавјештајну службу избушили су Хрвати и Словенци, а Срби је потопили и демонтирали. Као нестручни инжењери или вариоци.

Југославија је прихватила захтјев Рајха да њемачке држављане, осим дипломата, по дјелима шпијунаже може казнити само протјеривањем, а југословенски министар одбране укорио је и упозорио шефа Десетог одељења.

„Не чачкај мечку тамо гдје се не чачка!“

Рајх није одговорио истом контрамјером. Он је чувао своју и територију својих савезника.

Војни аташе из амбасаде у Берлину, пуковник Владимир Ваухник, послао је доказе о Душковој издаји, али Угљеша није знао којим каналом или преко којег повјериљивог високог официра да упозори мајора Палошевића, на терену. Онај који још није издао не значи да неће сутра! Чак више није имао ни коме у Њемачкој да повјери и нареди ликвидацију Бицикла. Анте Година, агент убица југословенске тајне полиције, повукао се у илегалу.

„Мора да са Павелићем блудничи по јавним кућама или у Чикагу са Ал Капонеом тамани опијум. Само да се Година појави, да провири ону своју пацовску главицу, не би се ти Душко тако шепурио.“

Потпуковник Угљеша Поповић се уздао у сналажљивост и искуство мајора Миодрага Палошевића и његових четника.

Шеф Абвера адмирал Канарис имао је доказе о југословенском тиму за специјалне намјене на тлу Мађарске, али до данас их је тајио Мађарима.

„Аматери, све што знају одмах избрбљају. Угљеша Поповић их је избушио као сир!“

Канарис је наредио да се Мађарској дотури вијест, а он је одлетио у Софију. У штаб 12. армије. Више није никаква тајна да се у Бугарској и Румунији ова армија припрема за напад на Грчку и Југославију. Адмирал ће из Софије надзирати и пратити реализацију Хилтеровог плана о контролисању Моравско - Вардарсе долине, жељезничке пруге Берлин - Багдад, пролаза на Босфору и Грчких лука.

То је оно што виде војници. Смртници.

„Бесмртни Фирер зна да Срби посједују „Мирославово јеванђеље“, књигу која чува шифру за отварање једне од три Звездане капије. За двије се не зна гдје су, а трећа је код Срба. Александар Велики им је вратио из Вавилона. Морам да откријем да ли је она у нишкој тврђави, косовским манастирима или у пећинама Ртња. Случајно, или по наредби Ватикана и римског митрополита, при преписивању, сва јеванђеља су преправљања и дописивана за потребе нове вјере. Само су Срби сачували оригинал од постанка свијета. Зато они и нису толико фанатични хришћани. Знају тајну. А ми из Спектре, ако мислимо владати свијетом, а мислимо, морамо знати све тајне. Вера је дојавила да је „Мирославово јеванђеље“, из свог музеја, кнез Павле тајно преселио у трезоре Народне банке и да је владика Николај један од три Србина који разумије прочитати шифру.“

Канарис је наредио тотални пропагандни рат против Жичког владике.

„Да га омрзне народ и вјерници, нештедимице плаћати и уцјењивати свједоке који ће јавно свједочити да је Николај лопов, преварант, блудник који воли дјечаке и екумениста. То Срби посебно презиру.“

Командант Абверове канцеларије за Балкан, фон Голхеим наредио је активирање свих агената спавача и појачану активности њемачких обавјештајних пунктова у Београду, Цељу, Љубљани, Марибору, Загребу, Новом Саду, Илоку и Вршцу.

Поповић је примао исцрпне извјештаје о раду и плановима тих пунктова. На своју руку потпуковник је кренуо у рат против шпијуна и издајника. Узалудни рат. Донкихотовски. Али, барем да на трен спере образ од великих наслага срамоте. Група Леона Штукеља ликвидирала је једну групу њемачких обавјештајаца у Илоку, Жарко Тодоровић у Београду, а војници Другог јуришног (четничког) одреда уништили су читаву Абверову организацију у Бањој Луци. Појавила се искра наде.

Одломак из романа "Лов на Мирослављево јеванђеље“, Жељка Пржуља