Магла у Источном Сарајеву. Она тамно сива магла што мирише на мочвару и дим. Нигдје дашка вјетра нити комадића неба. Само депресија, мрачне мисли и тешки севдах. А ја бих још неба, кисеоника и новог рокенрола. "Ја имам мали круг великих људи." 

Ако то још постоји. 

Ако нисам престарио.

Ја бих то поново да чујем док нас ово сатанисти не избришу нуклеаркама.

Отишли смо у Требиње. На дан. По свој комад плавог неба, на кафу и да видимо неке драге људе. Дуго нисмо били. Успут до Клиња смјењивали су се сунце и магла. Само, ове су магле бијела. Као памук. С аутомобилског цеде плејера пратили су нас Парни ваљак "Богати ће побјећи на Марс", Бајага с ремиксом "Твоје очи" и Ју група " А банки је седам". 

Диносауруси.

Сви смо ми диносауруси.      

Мислио сам рећи да се полако спремамо за свој посљедњи плес али модро херцеговачко небо од Гацка ка југу обрисало је депресију, марчне мисли и тешки севдах.

У Требињу, у мајици кратких рукава, под платанима с Дулетом пијемо еспресо  и жалимо се на лошу продају књига, Гале је отишао у Котор на свадбу, Томан ријетко долази у центар, немам Гугољевој број телефона, Борко се спрема за Истанбул, Гризли је у Београду, Владо мора на сахрану, а у башти "Азара" сједи Мики.  

Не знам знате ли га. 

Он је био на Шумарској.

Пијуцка Милијеву домаћу ракију с Врела Босне, објашњава стање на фронту у Домбасу и анализира њемачку завјеру у суђењу Додику. Чини ми се да ми се обрадовао. Наручује нам "екселенција" ракијице и распитује се о цијени квадрата станова у Источном Сарајеву, политичкој ситуацији на Источној Илиџи и о Рилету, Бабаљу, Владану, Нену Јањићу, Драгиши, Ацу Џину. Ја му се жалим на маглу.

- Ее, мирише ли у Источном Сарајеву магла на Врело Босне? Ко на Илиџи. 

Нисмо се видјели дуго и отимамо се за ријеч. Прво успомене из рата.

  - Да смо окончали акцију "Лукавац 93" то љето би завршили рат. Муслимани су били сломљени. Требало нам је још два километра Игмана. Али су нас Америуканци и Французи зајебали. Запријетили нам напалм бомбама и морали смо стати и повући се, а они су кренули у акцију "опреми и обучи"  гдје су муслиманску војску опремили најсавременијим оружјем. Чак су им дотурили и муницију из Ужица и снајпере из Крагујевца. 

- Сад муслимани обиљежавају дане одбране Игмана. Мене би било срамота.

- Једном ће и то признати.  Као што су признали да су Бошка и Адмиру убили припадници "Шева" Неџад Херенда и Драган Шошић, а да су исти пуцали на мирне демонстранте испред Скупштине БеХа. Можда су управо Слободанка Шакић или Зорлак Недим убили Суаду и Олгу на Врбања мосту.

- Да имамо стручне људе, патриоте, испитали би Владимира Поповског званог Македонац за експлозије у реду за хљеб у Васе Мискина и на Маркалама.

- Одакле нама стручни. Партијаши су их протјерали. Остали су само каријеристи. Њима је та Слободанка Шакић, најбољи снајпериста "Шева", промијенила име у Уна Вегар  и запослила се у ОХР-у код Високог представника. Тек кад се удала за Американца и одселила у Америку они су то сазнали од адвоката Балијагића.     

Одједном смо обојица заћутали. Жалосни и љути. У осунчаном Требињу загушио нас је смрад непролазне сарајевске магле. Тамне и непрозирне. Ни налик оној на Илиџи. Конобар донесе нову туру Милијеве домаће ракије.

- Кућа части.

Та реченица нас је вратила у презент. Опет смо они од малоприје. Радознали. Питам га за Вукановића. Он мене за Ћосића. Питам га за аеродром у Требињу. Он мене за аеродром у Источној Илиџи. Прошли су избори па сам му могао рећи своје мишљење а да ме не прогласе издајником и војником странке.

- И ако је то територија Републике Српске, а не зна се је ли, и ако је то предратно  власништво аеродрома Сарајево, а кажу да јесте, и ако посједују сву документацију, а немам појма посједују ли, не контам ко им може забранити градњу. Уосталом треба ли Републици Српској дио међународног аеродрома  на којем би се, ако је то могуће, направио један терминал, гдје би долазили барем авиони у којима су патријарх, званичници Србије, Русије, Мађарске, Словачке, Шпаније, Грчке, Румуније, Мајдов, Тијана Бошковић, Дејан Станковић, Тијери Анри, Брега, Куста или предсједник Додик.

Ћосића нисам помињао. Шта знаш!? Узалуд ме Мики провоцирао.

- Шта кажеш на побједу Трампа у Америци? - окретао сам причу на другуи страну.

- Намјерно га пустили Демократе и америчка дубока држава. Блек Рок,  Вангард и Стејт Стрит су сконтали да губе рат у Украјини, јер Руси надиру у свим правцима, и да им треба предах да Украјинце уведу у програм "опреми и обучи" и за то су смислили Трампа да понуди Путину примирје. Исзто ко Картер и Караџић. "Лукавац 25". У међувремену  Русима пријете ракетама  дугог домета. Ако Владимир Владимирович насједе на фору, ето му брзо новог још јачег рата против Украјине, Европе ојачане милионима тамнопутих имиграната  и цијеле Натове инфраструктуре.

Још је Мики говорио о рату у Русији, сатанистима и њемачкој завјери против Додика, али ја нисам могао да се концентришем да га пажљиво слушам. Навикао сам се на топло и чисто и одвикао од гладовања па ме ухватила паника и страх - ко ће поново у рат. Она магла из Сарајева невидљива свима у Требињу, у осунчаној башти "Азара" пени је затворила очи и запушила уши. На путу натраг кући, тек на Рогоју, сконтао сам да са цд плејера свира ремикс Дивљих јагода "Најгора је кажу та улица у граду..."

Диносауруси.

Сви смо ми диносауруси.

Даће драги Бог и данашњи Свети Арханђел Михајло да неће најава за посљедњи плес.

Аутор: Жељко Пржуљ