Овог априла сви ми, који себе називамо вјерујућим људима, смо постили (католици, протестанти, православци, муслимани) неко помало, неко мало више, а само прави вјерници посте искрено из срца и из душе све посте уздржавајући се од хране, страсти и лоших мисли. Заједнички именитељ свих постулата ових религија је да највећи смртни гријех (клевета) излази на уста, одрицати се од материјалног, праштати, његовати љубав и доброту према ближњем...
А никад, од Другог свјетског рата до данас, (сем крвавог БиХ рата) није оволико мржње изречено и зла урађено, као овог поста у тужном априлу ове године! И то у сред старе, добре Европе...У строгом хришћанском посту и у рамазану.
Када је још 1934. године Хитлер своју идеологију фашизма подигао преко Министарства пропаганде на државну ниво, његова теорија управљања психологијом масе утицала је више од ефикасног рада његове тадашње Владе. За министра је именовао Јозефа Гебелса који је био доктор наука, новинар и писац и уз то изузетан говорник. Министарство пропаганде је имало помоћнике за радио, филм, културу,... Главни циљ Министарства пропаганде нацистичке Њемачке је била подићи морал „Аријевцима“ и жигосати ниже народе, у првом реду Јевреје, који су криви за све: од издаје Исуса, комунизма, до „чифутске“ идеологије о трговини и новцу.
Тадашња Гебесова фашистичка пропаганда је уписана у историју зла, али су овог априла данашњи богови рата превазишли тадашњу употребу државног њемачког радија, ондашње црно-бијеле филмове, говорничке вјештине Хитлера, Гебелса, Мусолинија...Ондашња медијска техника, оружја, прогони, етикетирање само појединих народа, конфискација имовине, су ништавни у успоредби са данашњим свакодневним бомбардовањем говором мржња, етикетирања појединих народа, њихових изабраних предсједника и сарадника, „диктатора“, „касапина“, „геноцидаша“, злочинаца“, „мрских Срба“, „негативаца Руса“, „убица“. Ни Хитлер није „жигосао“ спортисте, класичне књижевнике и музичаре, иако му је било криво кад је црни амерички спортиста побиједио у сред Њемачке. Чак су за вријеме Олимпијаде у Старој Грчкој престајали ратови. Сем медијског и „нељудског“ обиљежавања, отимачина и “конфискација“ имовине, забрана кретања (авионом нпр.) цијелог народа, забрана такмичења у спорту, поништавање књижевних и музичких класика, данас је толико гебелсовски усавршена да помислимо да ће, уствари, ове године, 9. маја (по завршетку свих постова) на Дан побједе над фашизмом, славити фашисти над антифашистима, да ће богови ратова старој Европи и дијелу древне Азије, умјесто поста, уздржавња и опраштања, монструозна пропаганда, мржња, хушкање на оружје, донијети само крв и несрећу.
Богови рата елегантно и уносно броје своје крваве, грешне новце од продаје оружја до посљедњег Украјинца, Сиријца, Ирачана, Либијца...Србина, Муслимана, Шиптара...
Говор мржње послушно шире понајвише лојални новинари, који у савременом свијету сво зло властодржаца преносе толико савршено, да је жигосање посталао њихов основни професионални задатак, који гебелсовски користи информативну, филску, књижевну, фотографску стилску умјетност у циљу освајања ресурса, територија, трговине оружјем, људским погромима, душевним патњама и људском очају. Нормално би било да је новинарство независно, слободно и да вијест мора бити тачна, прецизна и јасна.
Сасвим је природно, кад држава нападне другу државу, кад се (као у свим ратовима) убијају људи, стријељају и силују немоћне особе, да се то осуди с гнушањем и огорчењем, али би требало све учинити да то престане и да се рат што прије заустави и угаси, да се потпише мир и договор испоштује.
Међутим, у рату, љубави и политици све је дозвољено. Не поштује се међународно право, Божји закони, Повеља УН; Дејтонски споразум, Заједница српских општина, ни Бриселски договор; па не важе ни Мински споразум нити потписано о Тајвану и о Хон Конгу...
Клевета, хушкање на рат, говор мржње, жигосање људи и народа су постали главно оружје у остваривања циљева удружених великих сила, за које не постоји ни правда ни међународно право, ни хуманост ни милосрђе, па чак ни закон јачег не може ништа насупрот морбидно усавршене Гебелсове пропаганде. Невјероватно је савремено удруживање јаких, злих и послушних у ово лоше доба.
Надати се да ће, ипак, као и увијек до сада, у свијету побиједити добро над злом, правда над неправдом, да ће се једног дана брже и јаче ујединити позитивне Силе: сви поштени (вјерујући) људи, професионални новинари па и добронамјерни политичари.
Нема нам друге, него искрено вјеровати у добро и поштење, сложно (удружено) молити, куцати и права врата ће нам се сигурно отворити!
Пише: Слобо Ковачевић
*Став аутора не одражава став редакције портала Катера.
