Зимско рачунање времена почиње у недјељу, 27. октобра, када се казаљке помјерају један час уназад.

У недјељу у 3 часа, казаљке треба помјерити један сат уназад тако да се вријеме у 3 часа рачуна као 2.

Зимско рачунање времена траје до посљедњег викенда у марту 2020. године.

Европски парламент је 4. марта ове године изгласао да се укида помјерање сата од 2021. године, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу љетно или зимско рачунање времена.

Заговорници ове одлуке тврде да је укидање љетног и зимског рачунања времена корисно за уштеду енергије, док противници тврде супротно.

Предложено је да измјена времена посљедње недјеље у марту 2021. године треба да буде и посљедња за земље ЕУ које се одлуче за љетно рачунање времена.

Чланице ЕУ које желе да задрже стандардно или зимско рачунање времена треба да измјене вријеме или помјере сат посљедњи пут задње недјеље у октобру 2021. године.

Помјерање сата успостављено је седамдесетих година прошлог вијека, као покушај уштеде енергије због нафтне кризе.

Љетно рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године. Од 2002. године Европска унија, као и остале земље у Европи одредиле су да почетак љетног рачунања времена почиње посљедње недјеље у марту и завршава посљедње недјеље у октобру. Помјерање казаљки уведено је уз образложење да се тиме “продужава” дан, омогућава уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Поједини астрономи су против вјештачког “продужења” дана, јер сматрају да природу не треба “мучити”, макар се то правдало и економском рачуницом.